Učitelj
И
Дете још у утроби матере имало је у себи и хемиске и Физичке радње. Ове пак постају снажније и у велико кад се оно јави на свет. Свака такова радња оставља, за, собом материју, која је непотребна, за тело, а што је најважније шкодљива. Треба ли се та материја чувати у телург Нкако.
Природа се је побринула, па је тој мате- |
рији дала излаза. Међу овим излазима јесу и поре на кожи. Човек је обавијен кожом и изгледа оку да је та кожа целоставна, т. ј. није избушена, али кад се поглела са наоружаним оком види се са свим обратно, Све саме шупљине, па како се зову те шу пљине > Поре. Ето шта су поре.
Одвајање непотрабне материје је двојака. Једно је што се сбива још онда, кал материја није постала крв, а друго је, кад је та материја постала кри. Једно и друго има своје излазе, које је сама природа им одредила. Али ти излави могу се пореме-
тити, Они се могу пореметити не каквим |
мог тога излажења непотребне материје произилазе сметње. Поре се на кожи често од излажења те материје затворе, и тада шта бива од те непотребне материје > Остаје у крви, и то је шкодљиво. Осем тога, што се поре затварају од наглог излажења, што | је управо једно међу најглавнијим потребама детета, још се оне затварају и због овога. Дете је од природе живо; оно не мирује. У овом оно навлачи сваку нечистоћу с поља на себе. Та нечистоћа затвара поре. Отуда је потреба чешћег купања. | Свака мати, која мисли добро своме дете_ту, и жели ла јој не постане дете какви Лопов и др. треба у сваки 24 сата да га по једном окупа. Никако нетреба, да се пода лењости, па да је та лењост навуче да не изврши то. Сваки терет скупо се плаћа оним уживањем, кад види да јој је дете врли синац, поштен грађанин илв вре_ дна домаћица. и разумна.
(НАСТАВИЋЕ СЕ.)
сметњама само од човека, но још и из са- |
0 чувању тица.
(Предавање из природне
О којима сам тицама ја до сад вама | причао 2 О којој би ти умео што да ми причаш Ђорђе 2 и т. д. Чиме се храни детлић, а славуј, а косе Шта сте видели ла поси
мали наш врабад, у устима, а шта ласта, |
Илија, Милета р и т. д. Која тица лепо пева 7 Би ли Мирко волео да имаш ти једну тицу 2 Кажите ми сада ко од вас радо хвата тице. (Јављају се врло млоги.) Ко од вас зна које гњездо у шуми. Од које тице знаш ти Рако 2 А ти Никола 7 ит. Д. — Е сад слушајте шта ћу вам причати даље.
Сва та гњезда која сте ви нашли, то су правиле саме тице. Оне су се неколико дана и недеља мучиле, сламу, блато и воду из далека доносиле, док су једва направиле та гњезда. Шта ће њима та гњезда 2 Јест,
историје у МЕ разреду.)
да носе јаје, да се испиле младићи, а и да се ту заклоне од кише ти младићи док су _ још нејаки и слаби. — Имамо ли ми тако пешто, што су н за нас наши родитељи направили да се можемо од зиме и кише · склонити 2 Имамо јесте и то је наша кућа. Слушајте даље: У те тичије куће или гњезда, мајке тичије снесу своја јаја, пи их дуго чувају и покривају док се из њих не излегу мали врапчићи, косићи. детлићии т.Д. Онда су они мали слаби и само голи. Њиова мајка и отац, чувају и трче дани ноћ да им нађу и донесу хране и воде, баш као и за нас наши родитељи што трче. Је ли ко видео кад која тица донесе храну својим младићима, а они онда сви само зину, да им мајка или отац храну даду2 Тако их они хране и чувају до год се они
[