Učitelj

368

Чим поједу лист, биљка не роди; траје неко време као сирова, па се после осуши (кад је сав лист поједен). То би исто било са биљком и кад би јој ми сав лист у пролеће покидали. Кад биљка нема лишћа, нема са чим да дише ваздух, мора угинути. То је исто тако као кад би каквом човеку или јагњету ишчупали плућа са срцем, одмах би морао [или моралој умрети [или мањкати, јагње. Пропитати.

Услови за развијање биљака. — Шта је нужно да биљке могу постати (нићи), расти, родити и плодити се» — Казалисмо да се све биљке ране и дишу и да без тога не могу опстати, а осим тога двога — нужно је још и ово: да имају у земљи довољно влаге и да добијају сунчеве топлоте, зракова.

(У зрацима је светлост и топлота, а тога. је нужно.)

Кад киша не би за дуго време никако |

падала, а ми не би заливали биље водом, онда у земљи не би било влаге и биљке би се осушиле. Неко се двеће врло брзо без кише осуши, а неке биљке којима је корен много дубоко у земљу отишао, могу без кише дуго трајати, за то што чак доле

траје влага дуго. — Од куда то, да се биљке суше, кад киша не пада (кад нема у земљи влагејр — Казали смо у почетку,

како се биљке ране соком од минерала. Сок од минерала може постати само онда, кад у земљи има довољно влаге, да се минерал у тој влази (води) може растворити и претворити се у сок. Ако у земљи нема, влаге, минерали се не претварају у сок, биљну рану, и онда биљке гину. Отуда долази да је влага нужна (сем овога вода ражиди сок, те он лакше иде по судовима),

Погледајте лети, кад су велике врућине, у башчу, где има разна цвећа или у какве младе кукурузе, па ћете видети де је све увело, скупило се, смежурало се, постало готово жуто, а чим киша падне, све живахне, постане зелено и све је весело, јер има у земљи доста влаге.

Кад биљку не би никако грејало сунце (сунчани зраци), она би трајала неко вре-

ме, па би угинула. Не би могла растити (развијати се), нити би што родила. Док још траје, непрастано је таква као кад је ко много болестан, па хоће да умре. То можемо пробати. Ископајте какву омању биљку, па је пресадите у дубок подрум, где сунчана светлост никако не допире, ла ћете видети. Биљка. ће кроз кратко време пожутети, нестаће зеленила, нећете приметити да напредује ни у чем а најпосле ће те видети, где пропадне са свим, угине.

Да биљке могу нићи [постати, макпри калемљене билеј, да се могу ранити развијати се и да могу рађати |воће или што другој нужно је: да имају ваздуха, ране м влаге и да имају довољно сунчеве топлоте (ту је светлост).

Примедба. — Само 2—8 речи о предавањима. Предавања у опште (кад су писана) не могу се баш онака унети у школу, баш ништа мање и ништа више. Да ово поредим, Кад мајстор направи столицу у дућану, можеш је баш онаку носити и унети где хоћеш, а са предавањем је већ другчије. Некад почнеш предавати једно, а, оно ђак изазвао и морао си отићи на друге ствари. Тога има доста и ти мораш тражити ђака. где је, т. ј., мораш пазати где је он с мислима, и каква им је свеза. За шта су ова писана предавања > Она су највише за то да се види метода 9 опште, за, специјалне случајеве пресуђује учитељ сам према ђаку, и да се види избор метеријала, о једном предмету о коме је писано предавање. Кад се предавања пишу, махом се прича, [нешто си и приморан да тако радиш, јер да постављаш питања на артији, морао би замишљати и дечије одговоре према питањима, што је са свим незгодно. Учитељ пита али не сме он одговарати, него треба ђак да одговара] међутим неко предавање може ићи добро у школи и учитељ, питајући ђаке, добије одговоре о свему оном, што би им он испричао о нечем.

То је најбоље, ако се свуда може радити тако. Ту би учитељ само неке ствари по-

пуњаво. Учитељ не треба да предавања учи на памет, па да их тако уноси. Њему је главно да разуме методу и да, сазна матери-