Učitelj

ској комисији здруж. држава, 1.818.500 дол. музејима, библиотекама, колежима итд., 2,000.000 васпитању сироте деце у јужним државама, 384.000 школском Фонду у Флориди, 1.000.000 за оснивање сталног школеког Фонда у Миси-

сипи. На тај начин, нарочито за васпи-

тање деце у јужним државама пожртвовано је 8.880.000 долара, што је било јако срество за развиће школа у јужним државама.

Вредност школске имаовине.

1876-те године процењена је школека имаовина т. ј земље на којима су шволе, зграде, њихов намештај и све што припада школи. Процена је учињена, приближно. По тој процени, цела шко-

лека имаовина у 26 држава, које су |

| доставиле своје извештаје у Вигеал о едисаноп, износи 192.166.000 долара ; школска имаовина у 8. територија [које су такође доставиле своје извештаје у Впгеап] износи готова 2.000:000 дол. дакле општа вредност школске имаовине у 26 држава и 8 територија износила је 1976. године 194.200.000 долара. Школска имаовина у 192 вароши, које имају више 7,200 становника, износила је 77.180.000 долара. Дакле школска имаовина износи 271.330.000 долара. Ако узмемо, да 12. држава и 8. територије, које нису доставиле изштаје у Вигеап о својој школској имаовини, имају до 30.000.000 дол. школске имаовине, то ћемо добити суму

већу од 800.000.000 долара,

(НАСТАВИЋЕ СЕ.(

= — и

Психолошко-физиолошки основи васпитања.

(Одломцм из мог „Бележника“ )

(СВРШЕТАК)

1. Истина. — Обмана.

„У Ауху човечијем владају стални закони. Када неби било овога што споменух, онда не би било тачних појмова, а по томе ни правилног мишљења. Кад би се преставе у духу гомилале онако како дођу и удруживале ма како било, не би било појмова о истини и обмани.“

„Пре свега, све преставе што их дух добија могу се поделити на двоје: на

позитивне и негативне. Позитивне су | преставе оне, које се односе на оно.

што егзистује, што јест; а, негативн |

су оне, које стоје у противности с тим. Кад две или више престава, једна друту потврђује, допуњује и објашњује, онда се рађа појам о истини; у противном случају рађа се појам о обмани. То исто вреди и за мисли.“

„Ако су све мисли позитивне, резултат је позитиван ; ако су све негативне, резултат је негативан ; а ако су од чести позитивне, од чести негативне, резултат је и позитиван и негативан.»

„Пример за позитиван резултат :

Здрав сам,

Имам срестава,

Хоћу да путујем.“