Učitelj

учитељи немају сви по један разред. него пеки имају по 8 га и 4 раз. и њима ће бити лавше да занимају све разреде, кад имају књига, а и ла'ше савладају толики посао.

У. Џалеташевић блатодари Никетиђу, што се брине тако за неслремне учитеље; али њему се чини да баш за те неспремпе учитеље боље је ако немају књига, јер ће онда бити приморани да раде и да се у| савршавају: а иначе би им се пшло на руку да се лење.

Р. Василић слаже се у главноме са одбором и противан је књигама., књиге навикавају дете на механизам и убијају му Физичко и душевно здравље. Он је за то да не треба деци дагати књиге дотле, докле дете нема хотимичне пажње. И он вели да ће се неспремни учитељи боље усавршавати, ако немају књига у оси. школи. Он би био чак и за то да иу нижим средњим школама не буде књига. Где има један учитељ више разреда он би и одобрио да буде књига, али где училељ има само један или два разреда ту не.

А. Чоатцевић одговара Никетићу што вели ла се у многоразредној школи пе може без вњига и, наводећи за пример неког уџјитеља, који је имао 80 ђака а у 4 разреда, па опет постигао диван успех, предавајући без књига. Он је против употребе књига.

„Љубисав Јовановић вели да. треба књиге из осн. шк. избацити. Што Никетић вели да треба оставити књиге ради слабијих учитеља, то пе стоји; јербаш такви учитељи боље би се усавршавали радећи без књига. А радећи са књигама учитељи се лење, и успех је не само гори, него је и штетно по децу.

Јаша Томић не слаже се с тим да треба књиге из основ. шк. избацити. Ако је око болесно, вели, не треба га вадити, него лечити, па тако је и са књигама: ако су рђаве, ваља их поправити или заменити 60љим, а не избапати. рђаве, не треба за то водити рат против књига у опште, него против свих само. Наводи како у другим државама има млого

Ако су ове садање.

о

књига за децу са сликама, које децу јако занимају и из којих деца могу да науче доста. И он је за то, да би овакове књиге требало да булу место досадањих, а не да се књиге саевим избаце. Истина овакве књисе са сликама коштале би скупље, но садање, а код нас тим више, што не би се могло толико млого растурили, коли:о се по другим државама обично распрода; али, кад може министар војени да тражи некоЛико милиона за своју војску и кад може министар грађевине да тражи неколико милиона за своју жељезницу — ваљда би мо-

тао и министар просвете потражити кој ми-

лион за. своје школе.

Ј. Иванишевић вели да, је и онза то да' се избаце књиге из осн. шк. зато, што у књигама садањим има врло млого погрешака; а и зато, што је врло незгодно употребљавати једне исте књиге у свима, крајевима Србије. Има крајева, вели, где се језик знатно разликује од језика, којим су књиге писане, па деца врло тешко могу разумети оно, што је у књигама зато, што она у свом обичном говору немају онаквих речи, каквих има у књизи.

И. Миљковић није за то, да се избаце књиге из осповне школе, Он је, вели, радио 8 год. са 3 разреда без књига, па није постизао такав успех, као што га је постигао кад је предавао са књигама, Кад је предавао са књигама, деца су са бољим успехом по-

лагала испит за гимназују и у гимназији бољи су биди, него кад је без књига предавао. Не слаже се с тим да се књиге избаце и за то, што би млоги учитељи у том случају место књига давали деци диктате и тиме сатирали децу писањем. Он је за то да буде књига у старијим разредима, а до другог разреда може се и без књига.

4. Чоалшевић одговара Јаши Томићу, што овај вели да је видео неке немачке књиге са сликама удешене за децу, да то нису књиге за учење, јер у њима су само слике, а текста нема никаквог и то су просто укоричене слие за очигледну наставу. Што се Јаша боји да у осн. школи неће бити књига то не стоји, јер мора бити читапака добро удешених,