Učitelj

а тиме и човечанство. Није истина, да неки може имати доста и добра воћа, а да поједине воћке не калеми и не гледа. А да их поједине гаји и гледа; калеми и опитомљује, није истина да то може чинити с успехом а да не зна барем основни живот њихов изнутра и главне угодне и шкодљиве утицаје споља. И код биљака је то тешко сазнати код животиња још теже, а код човека, најтеже, јер је он најсложенији организам и на њега утичу најразличније силе. И за тело је тешко, а за душевну страну још теже. И код оволиког посла, на своме пољу „Учитељ“ да иде на туђе!

Баш и у данашњим бурним политичким приликама „Учитељ“ може одредити поље и правац свога рада, а да их се не женира ништа. Оне су бурне за свој рачун, а „Учитељ“ и усред њих може мирно вршити свој посао и своју дужност.

Да одредимо дакле поље свога рада још тачније.

Не само што се „Учитељ“ неће пачати у туђе области, него нам се чини,

Капацитетима педагошким и њиним листовима оставили бисмо, да они расправљају чисто научна питања ове области, а ми бисмо се више ограничили на готовину и везали за практичну страну нашу. Ми бисмо примали и њине радове, као и радове других научара, у колико су они удешени према нама и послу нашем, али би се сами ми у њих мешали по изузетку. Ми би се пружали донде, докле наша спрема и наш рад хвата. Они су нам на веб били и биће широки а плитки, те нас воде у шупље сваштарство и шарлатанерију. И то је још један разлог, да ваља да се што више држимо свога посла и оне средине, где смо ми мајстори. То је оно, што видимо пред собом, и што радимо. Ваља да радимо и да мислимо како је најбоље да радимо, и за што, па то да износимо и да казујемо један другоме. И онда, ћемо ми бити један двугом учитељи. Онда ће нам и „Учитељ“ бити учитељ.

У другом једном чланку, ако доспемо, ми ћемо обележити још тачније цео овај план, применивши га специјално

да он мора сузити и саму своју област. | на школу и на посао учитељев.

Извештај Ј. Миодраговића државног питомца за педагогију.

и

(НАСТАВАК.)

Сад да видимо колико то одговара, појму научном.

О васпитачима и васпитаницима, говоре и друге науке: Зоологија, Анатомија, Физиологија, Паталогија, Пси хологија и Џеихијатрија, и све што

Педагтогија. данас ту рекне, то је проста позајмица од тих наука и то врло често несретна и никака. Педагогија апсолутно ништа ново не уноси ту. Остају дакле, строго узевши, само цељи, сред-

| ства и методе, као предмет њен. Сад