Učitelj

РА та И

ницама занимају се највише земљорадњом а и сточарством, само мање. За што се онн

што живе по брдима, = планинским краје- .

вима занимају сточарством, а они по равницама земљорадњомр Од стоке највише Људи у овом гокругу пате овце, па говеда и другу домаћу стоку. Многи становници, а нарочито око Хладова занимају се риболовом; а многи се занимају и сечењем дрва за јапију, која се извози у Влашку. Са воћем је овај округ веома оскудан — нема воћа, Довољно. У целом округу крајинском од свега, најбоље роди грожђе, из ког се цеди много добро и чувено неготинско вино, а,

| више места има руда гвожђаних, бакарних И оловних.

Народ у овом округу више је богат но сиромашан. А како је с тим окр. књажев. и пргореч. и пиротскир Џо становништву овај је окр. колико и пиротски а већи од прноречког и књажевачког, а по земљишту —" простору — највећи од сва три.

Протитивање,

На послетку треба да буде опште пропитивање разуме се укратко, само најважније што је — из целог овог предавања. Цртање такође треба да буде са најважнијим

- . знацама — местима, рекама и планинама. нарочито добро роди грожђе око Неготина ; после грожђа најбоље роди кукуруз и друго Ђ. |. јолић жито по равнпцама. У окр. крајинском на учитељ. пи НО ———

39. члан закона 0 основним школама.

Да ли су закони потпуни Или не, | ј Ла ли су постали #5 искуства — практике или теорије, види се најбоље по примени њиховој.

Чл, 89. зак. о основ. школама по самом значају и јасној стилизацији изгледа врло важан и готово вајзначајнији у погледу обавезне наставе, јер он принуђава: родитеље, стараоце и мајсторе (загатлије) , да своју децу —- односно млађе — уредно у школу шаљу. Али практпка, показује , ла овај члан не вреди баш онолико, колико би требао да вреди, јер и сада има ученика и ученица који и неуредно у школу лолазе и са свим остављају школу. Проценат није готово ниуколико мањи, него што је и пре био.

Ово заиста постоји, али кривица није до законодавца, већ до онога који извршује закон. И овде се потврђује правило: и најбољи закони нису добри, ако се не врше као што треба. Да ово постоји, ево неколико примера :

У Ови родитељи, стараоци и мајстори не долазе под извесне школске општине, јер нити код њих, нити у њиховој близини

има школа и школских општива, Децу своју лају час у једну, час у Арусу школу, само ла. би избегли казне и повратили дете кући. То њихово врдање заиста. им Лонесе користи, јер се за сад никако не може контро4исати: да ли дете учи или не, пошто школа која прима ђака, не јавља ништа, оној школи, која је послала, ђака, 7, ј. која је издала сведопбу.

2г. Председници сеоских општина — а неки и варошких — неће да кажњавају родитеље п стараоце ђачке, да их не би оштетили или увредили, јер и ови могу њима у извесним приликама да учине „пријатељство.“ А многи се изговарају, како не могу да наплате прописане казне од старијих ђака основне школе, пошто су сиромашни, а „баш и није лепо терата људе силом, да дају децу у школу,“

До душе има и места овом изговору, да није — понекад — ни лепо ни могуће принуђавати сваког човева, да даје своје дете у школу. Да узмемо један пример: отац је спротног стања, а нема никакве задруге; у кући је само: он, жена и дете (ђак). Он

сам не може да иде на рад; жена, мора да

Ма