Učitelj

човека за тако сразмерно врло кратко време. Одрастао човек морао би ово да смишља, дуго г епоро, па да измисли; детету се то само смисли за час. У одрасла човека би све то било јасније, али спорије; у детета је све то нејасније, али живље.

Из свега видимо, да је у деце Фантазија врло бујна и жива, нејасна и комбинишућа. Из једне збрке, из каке сложене представе аналитичким путем ничу поједини закључци и развијају се јасне логичне творевине и разум. И из тога видимо важност њену и овде. Олободно бисмо могли рећи, да се из фантазије и фФантазирања развија разум. Осећања производе њу, а она разум. А свима су чиниоци унутарњи и спољни свет и додир једнога е другим, додир нашега субјекта с објектима. Објекти производе осећања у нашем субјекту;

осећања се концентришу у фантазији; а из ње ниче и развија се разум.

оре 4

Из свега овога ми видимо, да бисмо фантазију могли упоредити 6 ватром и водом. Као што су ватра и вода превелика, и неизмерна добра за живот наш Док су у нашим рукама и у нашој власти, исто је тако и фантазија превелика и неисказанб добра за наше умне радње и духовне творевине док је у рукама и у власти логике и разума. Али као што су вода и ватра превелика и највећа зла и непријатељи човекови кад преузму мах и стану да пустоше земље и градове, и ниште еве тековине људске са свом силом и ужасом, исто је тако фантазија у духовноме свету превелико зло за личну сигурност и тековине његове, кад се она отме из руке и власти логике и разума, па стане да ствара нове Фантастичке светове а да мрзи и презире и пустоши овај свет реалти....

=> а

Предавање за основне школе

ИЗ МИНЕРАЛОГИЈЕ

им

Земља и камење.

Напомена. За. то што земља постаје рас- | падањем стена, то ћу говорити најпре о камењу, а после о земљи.

1. Камење.

Шта, је ово 2 (камен). Одакле је овај камен 9 (из Ташмајданај. А шта је ово (и то камен). А одакле је овај каменр (из Топчидера). Каква су ова два камена по боји (ташмајдански бео, а топчидерски прнкаст). Који је од ова два камена тврђи 2 (опробати). Има, ли млого камења, у земљи 2 = Има ли више камења или земље 2 (Ви-

ше камења).

Јест. Има више камења. но земље, јер земље има само горе по површини (по врху) земље и погдегде унутра. Сва ова земља одозго што је људи ору, прекопавају, тазе.. постала је од камења. Како је то она, постала од камења чућете мало после, а сада да видимо каквог камења имамо! —

Камења (стена) има врло различитог и по тврдоћи, и по боји и по величини и по облику (склопу), а и врло је различито растурено по земљи — негде га има више, а негде мање.

Тврдоћа. Између млогог камења има по нека врста камења, која је много тврђа од