Učitelj
__106
6. Каквоћа воде по укусу и боји.
Каква је вода по укусу с чесмер — (С Дунавар — А с језерар —
Вода језерска наличи на речну, особито ако језеро није велико, и ако у њега утичу многи потоци и реке. Ако је језеро веома, широко, а мало река. утичу у њега, онда, је вода у њему слана. И у опште, сва језера, која имају какву реку, која утиче у њих, а да не истиче, имају воду слану. Има језера и са горком, па и слатком водом. Вода је у језерима слана за то, што реке теку преко земаља, које имају доста соли, па је оне у раствору доносе у језеро ; со се скупља у језеро и у њему заостаје а вода се испарава. За то се осећа да је језерска, вода слана, па и ако речна вода, која се у Језеро излива, и у којој има соли у раствору, нема сланог укуса. Може и сама, земља на којој језеро лежи да има много соли. Горка су језера опет од горке соли, или су горка и од различитих смола, које се налазе у језерима. Тако је вода у Мртвом мору и слана и горка од смоле. У равним и пустим покрајвнама, у којима има много соли, виђамо малена слана језера. Тако је једно језеро у Русији — оно што је само 0о—4 стопе дубоко (Елтонско) — у коме има тако много соли, да је лети у њему вода, усљед јачег испарења, густа као замешено блато, а соли има толико, да се и лопатом може гртати. Људи, који живе око тог језера, ваде со и разносе је по свима покраинама руским. :
По боји се не разликује вода језерска од речне, само у по неким језерима вода, изгледа плава.
Каква је вода језерска по укусуг — Имају ли сва језера слану водур — Које језеро има горку водур — Зашто је горкар — А зашто је сланар — Има ли много соли у језерима 2 — Трошили се та сор — Шта раде људи са сољу из језера 2
7. Обала и дио у језерима.
Језера имају и обале и дна различита. Тако нека језера имају обалу камениту, а нека имају обалу равну с водом Језера, која имају камениту обалу и дно је каме-
|
нато, јер се стене продужавају чак и на дно језера. Језера, која имају обалу равну с водом често се пута равливају по толико, да цео неки предео покрију водом.
8. Околима.
Око језера нарочито оних, која су равницама окружена, постане баровита, влажна и нездрава. Туда по тој баровитој околини има ритова, где се крију људи, који по тој околини краду и које не могу никако поватати; јер лађе не могу никако да плове, а да се гази тешко је. Таквих ритова има највише на северном крају Касписког мора, и туда има највише тих људи што краду. По ритовима се пате разне животиње, које су шкодљиве и стоци п људима. Од тих се баруштина развијају и разне варазне болести, јер је ту велико испарење, а и труљење биљака, па се од тога ваздух поквари и постане заразан. Око таких језера има мало вароши и села, а то због нездравог предела.
Какве су обале у језерима > — Какво имају дно. језера, која су каменитар — А која су равна р — Шта бива с језерима, која имају равну обалу > —- Каква је околина, око тих језера 2 — Шта расте по тим језерима (барамајг — Ко се крије по ритовимар — Како их не уватер — Шта се још пати по ритовима — Шта се развија, од испарења језера и трулења, биља Има ли туда населења Р
9. Животиње у језерима.
У неким језерима нарочито пресланим и горким и нема никаквих животиња. То долази отуда, што су та језера много слана и горка, ца ту животиње не могу да живе; јер за животиње у води треба слатка вода. Најзнатније језеро у коме никаквих животиња нема јесте Мртво море. Оно се зове Мртво за то, што у њему не могу никакве животиње живети, јер је слано па и горко. Горко је због једне смоле — асфалта коју оно избаца. Оно се због те смоле и зове „асфалско море.“ Та се смола употребљава за покривање кућа, за патосање удица, за мазање лађа, за печатни црни восак за буктиње итд.