Učitelj

У другим језерима, у којима је вода слатка или мање слана, им: разних животиња., као: сваке врсте рибе, па и рибе што се зову морски пас; даље: има јегуља, змија, корњача, рака, шкољака , пужева, ит.д. Тако у охридском језеру у Албанији има највише јегуља. По таким језерима људи много ватају рибу и тргују.

10. Насељења (становници) око језера.

Језера, која се нису излила по површини земље, но која имају своју обалу и која нису слана, имају око себе и доста лепих села и вароши; ту се и једнако насељавају, јер их мами лов риба. По таким језерима, људи једнако трчкарају с лађама рибарским, трговачким, па по већим језерима и са убојним Флотама. Највише се плови по језерима , која имају по неку велику реку да утиче у њега, као што Волга утиче у Касписко море, Рајна. кров Боденско језеро. Има језера из којих истиче некф река, па, утиче опет у друго језеро, па тек из тог језера утиче у море. Таква су језера и реке најбоље за трговину. По многим језерима има великих острва.

Има ли животиња у језерима Р — У којима има а у којима нема 2 —– Зашто нема

17 _

— Кажи једно језеро у коме нема животињар — Зашто у њему нема животиња 2 — Због чега је горког — Зашто се употребљава та смолар — У којима језерима, има животиња 2 — Каквих животиња имар — Где има највише јегуљар — Има ли села и вароши око језерар — Око којих — Шта раде људи око тих језерар — По којима се језерима највише пловиг — Тече ди“ река из реких језера право у морер —

Шта има још у језерима2 — Шта је то острвог — Кажи ми једно острвог — Јеси ли видео кад год острвор — (Ено га к Земуну)! —

11. Пресушивање језера.

Многа језера могу и да пресуше. а то с тога, што се у њих улива по нека река, која доноси са собом разне земље, песак, камење ит.д. па их ту слаже у језеро. Тим дугим слагањем напуни се језеро, река направи за себе корито и тако језера мало по мало нестане. Тако исто и киша кад иде, потоци унесу много тиње у језера, која се од тога иснуне и пресуше. Тако по мало почиње пресушивати пи Балатонско језеро у Аустрији (Маџарској).

Могу ли језера пресушити» — Кад могу пресушитир — Које језеро пресушујер —

“ Предавао јикоОмА јтотановић.

0 Исусу Христу

Његово рођење, његов живот, његова наука и његова смрт.

У старо време, цре 19 стотина година, била је једна здраво велика држава, већа од наше Србије 50 па и об пута. У тој великој држави живили су различни народи, а међу свима, тим народима најзнатнији су били: Римљани, Грци и Евреји. Римљани су билп најзнатнији, јер су они све те земље освојили и господарили свима, народима, који су у њима живели. Та, велика, држава била је царевина и звала се римска царевина. Ова царевина била. је

подељена на многе мање државице иу свакој је владао по један велики старешина, који се звао намесвик. Ове намеснике постављао је пар; оним је заповедао, и како им је он наређивао тако су они морали и да раде. Но више пута намесници нису хтели ни цара да слушају, већ се тако осиле, да је народ имао грдних мука. Они су највише жедили да се обогате, па су отимали од света што су више

· могли. Тешко ономе ко се успротиви ! Њега,