Učitelj

чита, и никад није хтео да научи на па- | свуда по родбини, али га не могаху ваћи. мет оно што не разуме. Кад му је било | Тек лосле три дана нађу га у дркви где

12 година био је паметан. толико, као да му је било 20 година. Прича се како су један пут родитељи његови били с њиме у вароши у којој је намесник живео и како су га ту загубили. Тражили су га

је седео и разговарао се са учитељима. Он је тако паметно разговарао, да су се сви учитељи зачудили.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

ОРИ КЕВРНИ ТРЕГ ЛЉЕА

Јестаственица за децу. Удесио др. Ник. Ј. Џетровић. Страна 68 на обичној шеснаестини,. Наша дечија литература није никаква. Она је снротна, да не може бити сиротнија. И оно мало књижице, што су писате за децу или су неподесне према духовном развитку деце или су непотпуне. Тек ове последње неколике године појављује се по која књижица за децу. Али и оно што се појави, више је удешено за спекулацију. Ми за то никога не кривимо, т. ј. не кривимо писце и издаваче. Они су принуђени да тако раде, а на то их нагоне сами родитељи, а по некад и друге околности. Кад би писац могао да прода шет сиљада својих књижица, за децу, место пет стотина, онда би сеон старао и да напише бољу књижицу и могао би јој оставити мању цену. Овакав немар родитеља према дечијој литератури, и посредно према васпитању и срећи своје деце, н чини, те се на писање дечијих књига не одаје ни онолико људи, колико их има способних за тај посао у нас

Људи, који не знају како ваља и чиме ваља васпитавати децу не умеју ни да оцене вредност и утицај дечије литературе на васпитање у опште. СО тога би требали народви учитељи, свештеници, чиноврици и сви они, који појимају утицај литературе на подмладак, да агитују код родитеља 34, дечије књиге и листове, и да им препоруче шта треба од деце тражити да одатле (из књиге и листова) науче. Тиме би се увек постизало двоје у један мах. И писцима би књиге пролазиле, те би их се више одавало томе послу, и деца би читала, учила ну

опште користила се. Јер одиста ваља знати да деца нису крива ако што раде што не ваља. Учите их и упућујте да раде оно, што је добро и корисно, па ће она то и радити. :

У другоме свету, нарочито код Немаца ни Француза, сматра се дечија литература као једно врло моћно средство за васпитање и образовање омладине. С тога је у њих та литература по свима струкама нарасла до непрегледности. Број писаца у тој литература готово је највећи, а томе има свога разлога. Сви писци, осем што уживају моралну награду чинећи велике услуге у васпитању и образовању омладине у своме народу, користе се и материјално толико, да их и то привлачи и одушевљава, раду. Ако је велики број писада и књига, превелики је број и читалаца. Може ко помислити, да у нас нема читалаца за дечију литературур У нас се школује преко тридесет тиљада мушке и женске деце, а у нас би најбољи писац дечијих књига био задовољан са три тиљаде читалаца, а то је десети део од целога броја, Е онда шта нам не достајер Ништа друго осим разумевања важности дечије литературе у опште. Да би родитељи појмили зџачај дечије литературе, на томе треба да пораде сви они, који су за то позвати, а зна се који су то.

Овом приликом дужност нам је да кажемо и ово. Развитку дечије литературе у нас доприносе велике тегобе нејасне наредбе министарства просвете, Једна од таквих наредаба била је она, у којој се каже да се у основној школи не смеду употребљавати књиге, које нису „надлежно одо-

(а

па срања он