Učitelj

да живи. Ту је причу први лут прочао један човек по имену Мигжеј, па су је после чули други и причали својима. Михеј је гледао шта ради народ, па му је било врло жао и говорио је својлм пријатељима, ла то зло не може бити до века, но да ће се кад-тад родити поштен човек, који ће научити народ како треба да живи и који ће га избавити зла. Тог ученог ч0века народ је назвао пророком, а тос тота, што је он прорекао (погодио) да ће се родити избавитељ људи. Многим поштеним људима јако се допадало то, што је Михеј говорио, па су причали својој деци, а ова опет својој све оно што је Михеј говорио. Сви су једва чекалн да се роди такав човек

У то доба људи су мислили да сваки човек има по једну звезду, па кад се та звезда појави, онда се човек роди, а кад је нестане, онда човек умире. Баш тада кад је Марија родила сина, појави се велика репата, звезда, тако велика, да су се људи уплашили од ње. Многи су говорили : Мора да се родио какав велики човек кад се овако велика звезда појавила; а неки су опет казивали: мора бити да се родио онај човек, о коме је говорио пророк Михеј.

Ова звезда била је врло сјајна; она је осветљавала све куће по Витлејему, па и ону колибу у којој је Марија ноћила. Пастири, који су пасли стадо у пољу близу коњушнице, јако се зачудише кад опазише како се колиба ноћу види. Они се сетише приче, па брзо дођу у колибу да виде, да ли се није родио онај човек о коме је Михеј говорио. Кад су видели да се ту доиста родило дете, обрадују се, па почну свима по Витлејему причати, како Маријно дете нико други није до онај, о коме је пророк Михеј говорио. Сви су веровали у ово, па причаху другима, те се тако мало по мало прочује то по целој римској царевини. Кад је детету био осми дан, однесу га у цркву и надену му име Исус.

О рођењу Исусовом чули су неки учени људи (мудраци) из далеке земље, па по што су волели да се роди такав човек,

који ће народ избавити зла, крену се на пут да га траже, да га виде и да му се поклоне. Они су уз пут све питали људе ла им кажу где се родио тај пар еврејски, јер хоће да иду да му се поклоне. Идући тако дођу у варош у којој је живио намесник Ирод. Ирод се много бојао Исуса, јер је мислио да ће то бити цар као што су и остали цареви, па да ће му господство одузети. С тога је он непрестано распитивао где се то дете родило. А кад је чуо, да су у његову варош дошли неки учени људи, дозове их к себи и каза им; „Идите, па добро распитајте за дете, па кад га нађете, а ви ми јавите, те да и ја идем да му се поклоним“. Мудрали пођу даље и нађу Исуса, па кад му се поклоне врате се другим путем у своју земљу. Они нису хтели да се врате Ироду, па да му важу где се Исус родио, јер су знали да. Ирод не мисли добра Исусу. Кад је Ирод сазнао да су га мудраци преварили, јако се ражљути, па заповеди да се сва деца по Витлејему од 2 године па на ниже поубијају. Он је то учинио с тога, што није баш знао које је Исус, а да је знао, он би само њега убио. Но и ако је Ирод поубијао толику децу, опет није могао Исуса, да убије. Кад су оно мудраци били код Исуса, мора да су казали Марији и Јосифу како Ирод распитује за дете и како му добра не жели, јер су Марија и ЈосиФ још пре Иродове заповести побегли из Витлејема и целе еврејске државе. У другој држави живили су Марија и Јосиф с дететом све дотле, докле није Ирод умро, а кад је умро врате се у своју државу и то у варош Назарет.

У Назарету је Исус растао и провео своје детињство Као дете био је врло добар и у свему је слушао своје родитеље. Са друговима живео је врло добро ; никад није хтео никога вређати, а кад га је ко увредио — праштао је. чЊивео је као и друга деца; а како су му родитељи били сиромашни, то је више пута био и гладан и жедан. Учио се врло добро, а што год није знао питао је онога, који зна. Кад год је што читао, мислио је о ономе што