Učitelj

147

или веома мало свога утицаја. Опет |

знак примитивности и мале културне снаге .

И зко време беше изврено, опет се путовима није могло ићи брзо. Точкови од кола дижу прашину, или скачу по ономе чокању као преко камења. Познаје се, да је некада било ужасно блато , у које су се давили

|

низбрдица, и да буду што краћи. Наши друмови тешко да задовољевају и један од ових захтева. Да, се избегне

кака ћуприја , или њива и кућа , они

људи и стока. Цариградски друм, ос0- | _А тиме је млого изгубљено. Неравно-

бито од половине па горе, као да је предњачио свима другима. А шта можемо мислити за оне мање и споредније друмове, што вежу мања места и што иду из села у село“ Одиста су рђави друмови у нас велика сметња за комуникацију. Ми немамо жељевница ви лађа, но смо упућени само на сувоземско, колско и пешачко, путовање, У толико више треба да обратимо пажњу на наше друмове. Није само да се „наспу“ те да нема рупа, но да се граде и насипљу од земље која пропушта воду а не гради блато с њом. То је шљунак. Ша ни то није доста. Ако друм стоји скоро на једе ној висини са земљиштем отуд и отуд пута, онда није чудо што ће и на шљунку бити блато и вода. Наши путови, особито мањи, често стоје испод нивоа. околнога земљишта. Ваља знати, да што су путови визиш, то су сувљи. Не само што се вода с њих цеди брже десно и лево, него су више и на ветру те се брже суше. Милина је човеку видети какав немачки друм, који је често читав Фат и више висок изнад оне равнице на којој је, и како је у сред зиме, пролећа и јесени сув и овда, кад отуд и отуд леже језера. Друмови имају још две особине: да буду равни, без великих узбрдица и

су ишли уз речице и потоке те травили бродове, или ударали уз брдо, те злоблетали каку кућу или село. 6 идењем уз брдо по свој прилици хтело се да друм буде и сувљи; но тиме су они губили и у краткоћи и у равноћи.

ћом изгубљено је млого у количини терета , који се креће том линијом, а дужином његовом губи се млого у времену. Да је јагодински друм, који иде преко Варварина за Крушевац, сишао у равницу, у поље, на њему би уситурно, место данашњих кочијашких 8 сати, мучно било 5 сати. На самој. Јасици, да је понтонски мост близу утока Расининог у Мораву, уштедео би се пун сат. Човеку је ужас криво, кад изиђе из јагодинских брда и угледа пред собом леп Крушевац на један добар пушкомет, чини му се, па сад мора да га оставља те да иде скоро два сата уз Мораву на мост јасички. Откако је тај друм начињен имаће

· дваестину година. Дневно прође туде

у средњу руку барем десет путника. За годину излази око 3600 путника. За 20 година преко 70,000 путника. (Сваки је изгубио три сата само с тота, што је пут тако кривудао. То је изгубљено преко 200 пљада сати. То је око 20 иљада надница. За, ових 20 иљада надница направио би се са свим нов друм и насуо би се неколико стопа у висину. А колико је изгубљено снаге, и колико је изгубљено у томе што је увек даћгубило више људи и више стоке, да једну извесну Коли-