Učitelj

чину робе пренесе, с тога, што је пут нераван ' пок

Наш народ још мисли, да друмове не гради за себе, но за „свет“, (0 тога и мрзи често оне који иду тим друмом, сећајући се, да је он градио друм за њега. А не сећа се како му је криво кад он оде у друго место па

' На једном месту чух разлог да су бољи неравни путови но равни, јер веле, човек се брзо умори по равном путу. О Физиолошке стране да се тај разлог и бранити, јер је одиста онда више мишића у послу, па раде наизменце. И с психолошке исто тако. Познато је да се пре умори пливач кад гледа онамо у обалу, но кад гледа преда се. Но с економске никако.

148

По ИК

залази у дубоко блато или поломи ко| ла а он криви и проклиње становнике. тога места, што га не оправе. Да Србија имадне добрих друмова. морају се правити; а кад ће се правити, онда је најприродније, да свако место прави у свом Брају. За то учите народ да се не љути на кулук, но нека кулучи радо и све више, дотле, док не стекне касе, из којих може исплаћивати | све издатке на заједничке грађевине. И нека зна, да што год више кулучи више ће га потомци благосиљати.

(СВРШИЋЕ СЕ).

и и двш—__________________

Мала огледница

(НА Ст АВА Б)

Ево како би могао сам да направиш, ваз- | љати и издаће звук. Ваздух је дакле сада

душну лопту. Узми чврсте писаће артије, 8 табака, па. их залепи један за други ћиришом или куваним штирком, тако да ширина буде толака колики је табак, а, лужина 2", метра. Начини таких .6 комада. Свакој тој узници остави на среди исту ширину, а с оба краја зашиљи. — Сад начини котур од дебеле артије и обеси га где год тако да стоји положено. Сад за њега прилепљуј једну по једну узницу и залепљуј ихи између себе, док се сви 16 комада наоколо не излепе али тако да ваздух нигде не може пролазити. Кад то излепиш, остави на лопти доле мало већи отвор, и залепи крајеве каког прстена или цевчице од трске. На

отвору намести и привежи жицом ! анку шо-'

Љицу од тенећке, и успи у њу мало шпиритуса. Сад тај шширитус запали, и чим се ваздух у лопти твојој загреје подићи ће се лопта у вис. (Просек ваздушне лопте не сме бити ужи од 60 см,

ТУ. Огледи за науку звука. 1. Како постаје звук.

Први оглед. Узми каки шупаљ кључ и дуни у њега. Ваздух ће се унутра заљу-

звучно тело.

Други оглед. Начини од писаће артије с прста дугачку цев. Сад што можеш лакше запуши је малим запушачем с једне стране само пази да се непроцепи. С другог краја је надувај. Тако ћеш унутрашњи ваздух да згуснеш, и он ће запушач да истера, и да удари у ређи ваздух ван цевке. С тим је произведен ваздушни потрес који се чује и зове звук.

Трећи оглед. Поспи мало звонце сувим ситним песком. Кад зазвониш у њега, песак ће на њему играти дотле, докле се гол звоно чује.

Четврти оглед. Обеси звонце о конац, а о други конац обеси куглицу од плуте (запушач) али то тако намести, да куглица

| додирује звонце. Кудни звоно да изда звуки

на куглици ћеш приметити да звоно треџери.

Пети оглед. По жицама на гласовиру по- | ређају се мале луткице, које имају четкице место коњица. Кад се почне свирати почну н те луткице скакати, па се помичу по жици тамо амо. Ово је лако објаснити. Жице су

_ еластичне (витке). Сваки глас постаје од

треперења неког еластичног тела. У сви-