Učitelj

182

%

знатно, али што се мора у мислима додати, ако хоћемо да се нешто разуме. Говорећи, увек смо у неким положајима и односима, спољним и унутарњим, и тек везивањем онога, што је казано, с овим реалним односима товор добија свој конкретни смисао. Реч, по себи само апстрактна, тек се тиме попуњава, те да нас упути на конкретне погледе и појмове о стварима. Свака је достава — говорниково упућивање на неке тачке телесне или духовне околине, а од тога упућивања у речи је само један апстрактан део. Филолог мора своме разумевању вештачким путем да добави знање природних и људских односа животних, у којима дише и мисли и осећа и говорник и његов сувремени непосредни слушалац. И у колико буде имао тога знања, било посредно или непосредно, у толико ће му и разумевање испасти за руком; где тога нема, мора настати неразумевање, рђаво разумевање. (во се може објаснити Филолошким погрешкама, а тако исто и неким анегдотама из обичног живота. Да бих био краћи, помињем само оног момка војника, о коме прича Рајтер (Кецкег): он је седео поред кочијаша, кад му је била дужност да господи карте предаје. Уз то је добио заповест, да карте метне у џеп. Ову је заповест момав тачно извршио, и, походећи господу, предавао : једноме даму, другоме седмицу и т. д. Ко би хтео овоме грешнику да покаже право значење заповести, морао би му, поред речћ његова официра, које је разумео граматички, показати и шфегргебафо тетит (стварно тумачење).

У овом другом, стварном тумачењу говор се објашњава целим низом од објективних и субјективних елемената народнога духа, према погледима, дакле и појмовима, према начинима представа, према назорима, мишљењима и пресудама, како су оне постале у народном духу, према околним природним предметима и природним односима, а и према истораским догађајима, према уредбама и обичајима, стањима и занимањима. Без таквота тумачења не могу бити најнаивнији писци, н. пр. Омир. Без омирских старина, без омирске теологије и етике Илијада се и Одисеја не разумеју. О изразу „додбројутро“ граматичко тумачење може много да наприча, — али се израз не би разумео, кад стварно тумачење не би учило да је-то врста поздрава по утврђеном обичају. А аутори већега равмишљања кипте од намерних алузија | на личности, догађаје , начине мишљења ; врло. често се служе терминима и нарочитим изразима (бећјасубтфег). Цело дело често постаје на основу каквог историског или судског повода, каквог догађаја, или обичаја: све се то мора знати, па да се дело разуме.

Табегргефаћо тегша не треба да развија и представља антикварско и ис“ торпеко знање: јер је то задатак конструкције; али оно треба добивеним знањем живота античких народа да тумачи потребна места писанога дела: бази као и шњегртефаноп уегђогши, не да склапа етимологију и граматику, нето да из њих и из језикове употребе проналази смисао задате речи и реченице.

(ОВРШИЋЕ СЕ).

1 Упућивање, мит.

“ЗОНЕ —-=ииињ————_-----———