Učitelj

230

гитари

иначе скученоме економском животу. А доброчинства се могу чинити ну животу, да се за то не квари артија.

Да је читање једна од најчуднијих вештина, и једна од највеличанственијих дарова, што их је култура људскога ума дала људству за даље ширење и развијање његово, о томе нема сумње. Онај који чита, има све људе целога света и сва времена пред собом. Он има сву мудрост људску пред собом и може да се користује њоме, само ако оће и уме. И онај, који оће и уме дабогме да ће се више и користити. (Ономе пак који неће или не уме да се користи, дабогме да је све једно а умео да чита 4 не умео. Кад би наше школе, особито основне, биле кадре само да стварају добру читалачку публику, оне би учиниле више за наше умно развиће, но што учине са свим оним осталим радом. Читање није мала ствар. И народ је доста добро увидео кад вели: зна књигу — има двоје очи. С тога, тачно, брзо и правилно читање с мишљењем и разумевањем онога што се чита, ваља да заузме једно од најодличнијих места у народној настави и да се на њега обраћа особита пажња. Ширењем читања ми увећавамо читалачку публику ми увећавамо у маси и оне користи које се од читања имају. А увећавањем онога што је корисно ми увећавамо и целокупан напредак народни и чинимо да се још и даље креће. А за то и јесмо позвани. Онај, који умањује читање, ма на који начин, било што као учитељ необраћа павњу да га ђаци довољно изуче, било што каким застрањеностима одвраћа народ од читања било тиме што не иде на руку

да народ дође до књигеи бира добре, он чини зло, јер смеће тај народни напредак. А, има ли икоме потребно да. убрза овај народни напредак или нама. Ми смо остали врло примитивни и јако заостали иза аапретка осталих народа. Образованији народи својом образованошћу и културом потискују необразованије и овима увек прети опасност да се претопе или да их нестане. Нека дакле сваки, који оће да има удела у овоме, зна, да се овде не тиче ничега, мање, но народнога опстанка или неопстанка. А варалица је сваки онај који мисли, да има и дасе може учинити како веће добро, но што је; сачувати живот коме. А читање је баш у овоме највећа сила, која највише може учинити за борбу и одбрану У овој културној рвањи међу народима.

(! тога на посао сви ко је за шта на овоме мирноме пољу културнога живота. Ублажујмо наш немиран темпераменат, који само пали игори,и себе и друге око себе. Растерујмо и суморност и песимизам, који воде у нихилизаи. Држимо се благе средине у којој свашта цвета као биље у пролеће. У тој блаженој средини радимо журно и неуморно и дан и ноћ, и држимо једнако на уму, да све што постоји и што људи имају, све је то створио рад. Провуните лењштине било телесне било умне, и пазите се да никад не уђете у њих. Јер, „онај који не ради не вреди да живи.“ И не може да живи. И кад би цео народ српски сео па не радио (па ма колико лармао), он би пропао. Вреднији би народи пограбили све.....

јован Миодраговић.