Učitelj

283

[] км. И тако у обема провинцијама има 1,200.000 становника.

Главно занимање народа у Босни и Херцеговини јесте земљорадња и сточарство, по већим варошима трговина и занати као и код нас.

2) Народност и вера. Сво становништв у Босни и Херцеговини сачињава српски народ, који се у обе провинције дели по · вери на. троје: православне, мугамедовце и римокатолике. Због ове разлике у вери, они се сматрају као трн народа. Срби мухамедовске мере зову се Турци, и они православне и римокатолике зову Власима; % православни опет зову римокатолике Шокцима пи Кршћанима. Римокатолици зову

православне Ришћанима, а тако се и сами (православни) зову за разлику од римокатолика. Православних Срба има највише; јер и саме Швабе признају да их има преко 784.000 душа. Мухамедоваца има 449.000 душа, а римокатолика је најмање; њих нема више од 180.000. Остало су друге народности, као: Јевреји, Немци, Мађари; који су се уселили у Босну и Херцеговину

· пошто је те провинције Аустрија заузела. | Но од како је ове провинције Аустрија за-

увела, много се народа из њих иселило. Тако се Срба Мухамедоваца до сад иселило (у Турску даревину) преко 130 хиљада душа: а у Босну и Херцеговипу се досељава сваког дана туђа народност.

(СВРШИЋЕ СЕ).

Браћа

(Шре овог предавања треба да је предавано ма и најкраће о Римљанима и о постанку велике римске државе).

Где је била римска држава 2 Каква је била 2 Како је постала велика Р

Причао сам вам како су Римљани ратовали са разним народима и ширили све више своју државу. Римска држава била, је велика и јака, па је побеђивала мање државице око себе. Но тим честим ратовањем, они су се одвикавали од рада и све више волели да ратују, да у рату пљачкају, па од тога да живе, а да не морају радити. :

У Римској тада беше 8 класе грађана: племићи, прост народ и робови. Племићи су били најбогатији. Кад је био рат, они су ишли у бој; а кад је мир, они су седели код својих кућа, нису ништа радили, него су се само частили и веселили. Имали ву млого имања, али га нису они радили, но њихови робови, Шрост народ били су људи, као и наши сељаци. И они су имали по нешто своје земље, неки више, неко

о =

Граси

ПРЕДАВАЊЕ 34 У. РАЗРЕД В. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

ки

мање. Робови нису имали никаквог имања, а били су слуге племићима. Њих нису рачунали као људе, него као стоку, па је сваки могао свог роба да бије, да мучи, да прода па и да убије па ником ништа. Робови су се тада продавали као и стока, а њих су понајвише доводили из. других земаља, које би покорили. Кад је требало ратовати ишли су племићи и прост народ, а робови су остајали да раде земљу и друге послове. —

Код Римљана био је обичај, кад какву земљу покоре, да исту поделе на двоје, па су један део продавали, а други су остављали ла буде државна земља. Ову државну земљу давали су сиромасима, да раде, и да плаћају по нешто кирије за то. Сиромаштнији су ту земљу узимали, радили је и од тога су живели. Но додније богаташи, који су имали доста своје земље, намисле, да и ову земљу приграбе себи. Тако су и учинили. Кад је земља издавана под вирију, богаташи су нудили већу кирију и земља је њима давана. Тако ма-