Učitelj
у њих развијена осећања услужности, | | да за времена предузимљу најозбиљ-
милосрђа, праштања и узајамног потпомагања; да су задахнута осећањима родољубља и других виших народних и друштвених интереса, — онда од таке наставе неће бити користи ни по сам тај подмладак народни, ни по ону општу заједницу у којој се одгајује такав нараштај.
Но како се оваке навике и врлине не уче из књига нити добијају по команди наставниковој, него се, тако рећи, саме наслеђују и преносе нарочито с онога који треба да је деци узор свију врлина, то ћете ви — као што се само собом разуме — обратити своју пажњу и на понашање самога наставвика. Нарочито ћете гледати да се уверите: је ли сам наставник уредан и тачан у својој дужности; полаже ли он што на уљудност и учтивост у своме понашању према грађанству и према
друговима својим ; пази ли он сам да |
никојим својим поступком не доводи своје другове и суграђане у заваду и омразу ; да он сам не омаловажава и исмева светиње и благе обичаје народне; да није одан каким слабостима, које га чине недостојним наставничког положаја итд. Уз то ћете обратити
пажњу још и на то: да сами настав- |
ници не потпирују раздор и партијске задевице у општини, а нарочито;
излажу подсмеху и презирању и да својим лакомисленим саветима не одвраћају људе од вршења законитих дужности грађанских и не наводе их на непослушност државним властима. Последњи догађаји нереда који се десише у нашој земљи оправдавају потпуно ову напомену. Свакад је била
да законе и законите наредбе власти не |
5
дужност свију органа државне власти,
није мере противу оних безумника који би хтели да начине од школе игралиште својих „сићушних, себичњачких и Фантастичких рачуна и интереса, — а данас, после оног зимушњег жалоснот искуства, та је дужност много већа и осетнија. За то вам се ставља на срце да сваком приликом дајете обавештења, и поуке радницима школским да од школе не праве бусију, иза које ће нападати на све што је свето и велико у земљи и народу, да од своје дужности наставничке не праве споредну бригу и узгредно занимање, а главна брига и најозбиљније занимање да им је политичка агитација, управљена противу евеколиких државних интереса и противу целокупног рада државних власти. Казаћете сваком таком учитељу да је учитељ постављен да учитељује а не да агитује и води коло у политичким нередима. Школи је потребна сва његова, умна и морална, снага, све његово време, сва брига и сав труд његов. Само на том пољу он ће моћи стећи и признања и уважења и похвале и славе, а никад као политички борац и агитатор у служби неслужбених интереса, који иду на растројство државне заједнице и на пропаст толиких великих општих интереса. Онаки политички Фанатици и лакомисленици каки су се истакли у последњим нередима у извесним окрувима, неће никад никоме добра донети, а најмање школи која треба да васпитава грађане проникнуте свешћу о дужности својој према друштву, општини и великој политичкој заједници, оличеној у отаџбини. — У овоме духу