Učitelj

298

Србију и Босну шљиве, то је за Црну Гору маслина и риба — укљеле.

И минерала у Црној Гори “има, али се не ваде, јер нису још испитани нити су опет вешти Црногорци да их копају.

Пропитивање....

У. Становништво.

1. Број и занимање. Кнежевина Црна, Гора велика је од прилике колико три паша округа; а становника има око 300.000 душа. То су све скоро чисти Срби — Црногорци. Осим њих има нешто мало и Турака. Казао сам вам да у Црној Гори нема равница, а и ово што има, то су сад за време потоњега рата, с Турцима, добили. У равнијим местима — па северу и југу људи се занимају земљорадњом а п0главито сточарством. Становници из средине кнежевине — куда је највише камења — занимају се по нешто трговином — са

рибом и сировином. Ту рибу они зову ук- | славви Црногорци (1702) за владе Митро-

љевама, а ватају је у скадарском језеру, па је продају суву или сирову.

5. Вера и народност. Као што рекох, у Црној Гори живе све сами Срби — Црногорци. Они су православне вере; а има их нешто мало и мухамедовске вере — и римокатолика, и њих зову Латинима. Но и Турака и Латина нема више од 20.000 душа и они живе на југу — у ново добивеним крајевима.

У. Историјски развитак и управа.

Кад су се оно наши стари доселили у ове земље где данас живе, онда су они заузели и садашњу Црну Гору, која се у

то време звала Диоклитија, по главној јуначки одбијали од својих граница. Ис-

вароши „Диоклеји. Та Дноклеја била је.

где је сада Подгорица. Но наши стари прозову Диоклитију Зетом, по реци Зети; а Црном Гором су је прозвали Турци због тога, што су више пута гинули у њој, па су је мрзили и била им је страшна (Кара-даг — Црна Гора).

Као што су, у другим српским жупа-.

вијама, владали жупани, то су и у Зети

владали жупани, који су се звали зетски жупани. До Немање таквих жупана било је више, а најзнатнији су: Стјепан, Војислав, Доброслав и њевевесин Миханло. Они су владали и другим жупанијама српским, зато су се звали велики жупани. А син Михаилов Констатин Бодин — имајући под својом управом скоро све српске жупаније он се прозове краљем 1081—1102 год.

Но од како је Њемања ујединио српске земље, од тада су у Зети живели и управљали њом престолонаследници срп. краљева све до Душанове смрти. Кад умре Душан његов великаш — управитељ Зете — Балша не хтедне слушати Уроша, него се одцепи од њега н постане зетски господар. После Балше и његових синова владали су за неко време детом Црнојевићи. Санови Ивана Црнојевића посвађају се те један оде Турцима и потурчи се; а е њим и млоги Зећани. И тако у јужној Зети, било је Срба и хришћавске н мухамеданске вере све докле их право-

полита Данила на Божић не исклаше, и земљу од некрста очистише. Други син Иванов (старији) владао је Зетом до 1499 год. а те године преда владу зетском митрололиту да пародом управља, а он оде у Мљетке где и умре. Од тада па све до 1851 год. Зетом су владали митрополити.

Још док су Црнојевићи Зетом управљали Турци су нападали на њу да је заузму као и друге српске провинције. Ноу томе нису никад могли успети, да је са свим покоре. Турци су млого пута ис југа и са севера са грдво великом војском ударали на Зету да је униште, али су се вазда грдни враћали, јер су их Црногорци

тина Турци су заузели сва равнија места, и на северу и на југу. А ни Срби, који се не хтедоше, за љубав свога имања или власти, потурчити, прикупише се у ове кршеве да се бране од Турака, („Што на праву вјеру не похули, то се збјежа у ове кршеве, да заједнички аманет чувамо“), 1851 г. закнежи се Данило Петровић, који после граховске битке 18558 г. прошири