Učitelj

школи, чије су то ствари Све ове речи:

клупа (скамија), столица, сто, мапа, икона, табла, сунђер, креда, рачунаљка ... показују имена школских ствари. Ти! ти!

Кажи ми ти, како се зове оно по врх куће 2 (кров). А како се зове оно испод крова 2 (таван). Па дед ми ти поброј све шта има на кући и у хући 2 (кров, таван, димњаци, дуварн, патос, врата, прозори, собе, пећи, ходник, кујна, огњиште, подрум). Какве су све ове рсчир Чија су то имена 2 (То су имена ствари, које се налазе на и у кући).

Пазите: Из овога довде видимо да свака ствар има. своје име. Ти! ти!

Кажи ми ти имена ствари, које се налазе у авлијиР : |

Кажи ми ти имена ствари, које се налазе у башти Р

Кажи ми ти име неке животиње, познајеш ! ти! ти још коју! ти!

Кажи те ми имена стоке ! тица, које по Нијот

коју

У У " У и тон о РИБА = ! " . >» з буба, 2 " ! » РА » дрвета, ,„ 2 ! ЛЕ = а вена - ! 3: 5 3 , трава, , - ! Зи „ ствари, којесу у цркви! "о » о» » з “~ » селу! 1» о» » " г » » Вароши! » "> " » » +» наземљи ! » У >» " з 2» небу ! Р »» , з РЦ дрвета: » "» » » + земље ! # пл » » >» „грожђа! г па " » 8.» коже ! » » а » , „ се једу! Р Зил » " 7 >» пију ! па а а , Н „ облачимо ! 9 роса » » „ миришемо ! » У >» » » „ осећамо! Кажи те ми имена свију делов. човечијег тела! Роа 7 » » на тици ! ; ла и 7 » » „ ЖИВОТИЊИ | 2 О 7 » » »

дрвету !

Ове ово по наособ свако појединце преЛдазнти с децом у питањима, обраћати пажњу да деца сама погађају, а учитељ само да их питањима руководи н само онда каже које име, кад зна да га деца незнају или не могу да га се опомену. — После сваке партије рећи; да су то имена тих по тих ствари.

· Кад хоћу кога од вас да зовнем, шта ја онда радим — Шта има сваки од вас

(сваки има своје име). Како је теби име>

=— А теби 2 Како је име том твом другу — А како је име свакоме од ових у првој клупи 2 — А онима у трећој 2 — Како је име твом опур -- Мајциг — Братур Сестри 2 —

Поброј ми ти неколико имена. која се дају мушкима !

Поброј ми ти неколико имена која се лају женскима !

Пазите: Ми смо довде видели, да свака ствар има своје име, тако исто видели смо да свака животиња, тица, риба, бубица ; свако дрво, цвеће; сваки човек, жена, де-

те — било мушко или женско ~— има своје име. Дакле: Оне речи које казују нечије пме

зову се шменице. Ти! ти! Да би деци ова дефиниција разумљивија постала, те да би је што боље упамтила

ваља од прилике овако питати :

Н. пр. Кажи ми ти имена школских ствари !

Шта, показују ове речи : табла, сто, клупа, мапа и т.д.2 Како се зваху оне речи, које казују нечије имер — А казују лим ове речи нечије имерг – Чија имена показују 2 (школских ствари). Па кад казују имена школ. ствари, да ли се и оне зову именице 2 ит. д. Овако од прилике прећи сваку партију.

(НАСТАВИЋЕ ОФЕ).

-—о-- а ару-<-—е-— ———