Učitelj

48%

принуде да озидају школске зграде. Јер одиста има доста школских општина, којима би то било могуће учинити, али из незнања и нехатости то не чине.

Треће. Има још један случај како је могуће помоћи народу, да па лакши начин дођу до добрих школских зграда. Истина то је једна Финансијска операција, у којој ми не можемо претендовати на стручност. Али ми ћемо казати онако каво мислимо, с уверењем, да је наше мишљење остварљиво. Ево у чему је ствар. Има сиротвих општина у вас, које би желеле да подигну, школу, али немају средстава. Њима треба држава да притекне у помоћ Она то може учинити на два начина. Први је начин уговор са каквим грађевинским финансијским друштвом. Такво једно друштво направило би по уговору школе. Држава би гарантовала, друштву интерес и отплату, па би то тачно ваплаћивала од школских општина и предавала друштву у одређене рокове. Колика би олакшица била, за општине, и да би се па тај начин најпре дошло до добрих школа, то је свакоме јасно. Наравно да би у том случају ваљало пре уговора прибавити

пристанак општина. Други начин био би овај. Ми имамо школски фонд. То је Фонд јак. На рачун тога Фонда, који би служио као гарантија, држава би могла учинити зајам на страни. Од узајмљеног капитала она би давала зајам појединим општинама на интерес и отплату. Како даље иду те 'ствари, спада више у Финансијска разлагања, која овде нису потребна. Ми мислимо да би на овај начин била помоћи брвга и лака.

То смо имали да кажемо о оној тегоби, која смета напретку наставе у основној школи, а то је четвороразредна школа. Ми опет тврдимо да је то један од највећих узрока, који сметају правом напретку, и довољном достизању успеха у основној школи. Наставници имају бар законских олакшица, ма да и њима није лако, али деци се ничим не може накнадити штета. Та штета, је наша општа штета.

Ово је доста. учитељима смо казали шта треба да раде у овом погледу, па. да помогну и себи и народу. Дакле, нека чине своје. Држава је позвана да у овој ствари што пре учипи своје, и ми се надамо, да ће она као и до сад чинити своју дужност. ј једе М.

0 СРЕДСТВИМА ЗА ВАСПИТАЊЕ У ШКОЛИ,

и а

(ОВЕ ШЈЕ ТА к).

(О свему овом не бих помињао, кад бих само био уверен да се неће криво схватити оно, што о настави рекох, особито сада, кад се чује и могу читати тако разна мишљења о васпитном елементу у школи, која се налазе, како

у напред поменутим извештајима, тако и у многим расписима школске власти, у којима се наређује како треба ово или оно васпитно средство у настави применути. И из свега се тога види, дл многи нашш педагози имају о томе опаке