Učitelj

439

наука у школи. Она не треба да је цељ но средство у настави, јер се не ради науке, и њених ради резултата, деца васпитавају. У њој треба да се огледа жива истина и стварност, која

се у сварљивом за ђаке материјалу |

приопштава , а тај опет материјал не сме бити поцрпљен из сувопарне науке, но што је више и више могуће из разних предмета ; јер сваки предмет, — као што је већ речено, — разновидно и разноврсно утиче на развиће ђачко и има у себи не само интелектуално развијајућу но и морално образујућу моћ. Грубе је то очито показао на рачуници, па је онда неће тешко бити показати и на осталим школским предметима. 'Бацима не треба давати само готова правила, која би морали примати на веру, којекакве механичке доказе и систематику науке; но сиров научни материјал, из кога ће они сами правила извести, тако рећи сами створити науку и довести је у систем. Разуме се да учитељ не сме читати само лекцију, но да мора учити, т. ј. будити и изазивати у деци пажњу, размишљање, саморадњу, тако, како би онај предмет, што се изучава заинтересово их и овладао њима. Мора се

утицати не на памет ђакову, но на

њихно мишлење, па тим путем тек памет постаје домаћин и господар воље, и тада ће умети управљати срцем и вољом. Накратко, настава у школи треба да има 1: Ји не а но стара толико о · томе, како с нашуни-_ ти главу Ђакову. знањем, — колико о томе , са своји бићем , средини природе, која га окружује.

све управљено на то

да га упозна са самим собом, | и како он стоји у.

Дистервег је рекао: „Истинска настава образује целог човека; изоштра-

|ва му спољна чула, вежба му "делове,

развија тело, облагорођава га и привикава свему добром, буди пажњу и вољу за учење; развија мисаону моћ; овлађује вољом, утиче на срце; улива, љубав према изучаваном предмету; накратко : претвара га у истинског и правог човека, и пушта га из школе са тврдом намером да сам продужи своје усавршавање у правцу делога свога живота“. Да би учитељ могао наставу добро извести, мора владати ; прво, знањем предме-

та, друго ИН предмету, и треће

педагошком способношћу, умети вдадати методом. Ова та три фактора. морају бити у сагласности , па та хармонија да пређе и на ђаке, те да и они усвоје: знање предмета, љубав предмету и способност за продужење свога образовања,

Разуме се, да така настава, која, вежба све моћи детиње, иу којој је , да владање и поступци детињи буду одређени јасним преставама и мислима, које су у њему разумно изазвате и побуђене, да така, велим, настава. има у себи сав онај васпитни елеменат који се тражи, и који јој је нуждан, те за то онда и нису потребне и нужне никакве зише дисциплинарне мере. Знам Добро, да ће многи рећи, да је така

настава само идеал, и ништа више, | Но ја бих се у томе могао позвати на, многе наше педагоге као очевидце, који би потврдили, да је така настава одавно остворена у многим ђерманским школама, и да све остале школе тамо признају да је настава једно једино