Učitelj

После, замера, што недам да деца до 7. године не уче рачунати с бројевима и преко пет, а то он хоће због слободне Фантазије; јер „најбоља је метода на свету пустити децу нек слободно фантазирају“! Чудо, г, Ј. заступа толико Фантазију,а овамо пеће ништа што је лепо, п ако се фантазија, нарочито дечија, најрадије бави оним што је лепо

Г. Ј. замера, што нисам Философирао 0 друштвеном саобраћају, 0 егоизму и алтруизму, о љубави према сваком, о општинском животу ит. д.— А да сам тако што учинио, он би викао: ко ће то разумети, и како ђе се то деци показати 2

Даље, вели, да се буде предрасуде у деце тиме што ће им се нешто причати, јер то одвраћа децу од стварниг утисака ! — Како се то слаже са горњом препоруком „слободног фантазирања“2 А како се слаже с тим Фактом, да деца најрадије слушају приче и да их и сама међу собом састављају, почевши већ у трећој години 2 Нека г Ј. загледа мало у немачку и Француску дечију лилературу, и нек помисли само, шта би били дечији листови без прича пи приповедака !

Г. Ј. Философира о томе, како „дете са свим равнодушино прима све што намђе на _ његова чула“ како деца и дивљаци све подједнако схватају, како воле дреку и шаренило, како ни Фетнер није могао да пронађе законе лепоте, како је више естетичко осећа ње чисто од сваког инктелектуалног елемента ит. д. — А то је све сумњиво и погрешно !

Г. Ј, признаје, да је естетичко осећање у природи човековог дужа пи да естетичко образовање донекле потпомаже морал. Али после одмах додаје, да је естетичко образовање извор многиг зала, да оно угушиује и покрива морално образовање и да је естетика просто „извор деморализације“! Чујте ви песници, сликари, музичари, и 0отали уметници! Чујтен ви педагози, који негујете уметиости у вашим заводима !Видите ли, каква сте вла починили 2 Сад тек

знамо, где је прави извор деморализације у |

целом друштву! Сад тек видимо, откуд толика квареж иу нашем друштву ! Га томе су узрок српске народне песме, које је чак

и неки занесени Гете проучавао и које чак

509

и неки глупи Енглези хвале! Томе су узрок и српски гуслари! та није ни чудо, већином су — слепци! Сад тек разумемо, зашто оно летос Маџари и Немци забранише Славјанском, да са својим певачким друштвом иде у Панчево, Нови Сад, Праг и Друга словенска места. То је за то, да не деморализују Словене... За доказ своме тврђењу наводи г. Ј. тушта примера, који немају никакве везе са естетичким 0бразовањем. Чак је-и несрећна „Антуанета,“ са својим „Лујем,“ морала изгубити главу — због естетике ! ЕЈ. не ће дакле развијање естетичког осећања, а слабо цени и морална осећања. Је, онда нек

· се не љути на оно, што му „Хр. В.“ каже,

да у таквог човека мора бити срце гњило. Нек се не љути пи на ону Змајеву песму, која каже, ла извесна животиња не ће да зна за лепоту, него презире све што не може појести. Нека се не љути ни на ону латинску изреку, која каже, да уметност нема другог непријатеља осим незналице. И нек се не љути пи на мене, што ћу му овде рећи, да он не појима педагошку вредност естетичког васпитавања, — ако донст: онако мисли, као што је написао; јер, могуће је, да он друкчије мисли, а овле је било потребно, да се покаже ор гинаљан, или бар да нађе мојој књизи коју замерку више.

Г. Ј. не признаје ни то, да проматрања разниг радња, игре и забаве могу послужити као приправа за ручни рад. — Шта му знам»

Даље каже, ја „здравље никако не сме одређивати детињи посао у животу. Зато је меродавна једино склоност детиња: оно што оно воли“. — А ја опет знам, да слабим људима баш лекари саветују, да оставе неку радњу, неку струку (коју они воде) — у интересу свога здравља.

Т. Ј. вели: „Ред у смислу запта, у смислу каке „јаке“ дисциплине и казни, у васпитању може бити штетан“. — Ни ја нисам за. претерану строгост, ни у теорији, ни у практици; али знам, да је поредак при васпитавању — користан и ·"необтодно потребат.

„Више мање, и у разној Форми, гоотво