Učitelj

разлога казати, за што му је овде. Код пете животиње (пса) ! опис делова на глави: почиње од њушке а свршава с ушима од ушију прелази одмах на ноге и прсте. (красан ред, баш природан!) различност врсте (ово ново овде), рађање, време живлења, јачина, (ово двоје досад непоменуто корист штета, дух. особине, (нега овде изостала). Код шесте животиње (мачке), опис од ушију прелази на гипкоћу и брзину, па онда опет наставља опис и то репа па ноге, имена, рађање, дух. особине, ранење, (што би требало после ранења, да је од“ мах.) корист и штета. Код седме животиње (свинче): имена, рађање, храна, корист па опет хранење, врсте, (овде је учињен дар — мар, о попису нигде ни помена, сем ако ону малу напомену, где вели да има једна животиња што живи свињски и зове се свиња,“ ако то не зове писац „описом.“) Код осме животиње (кокоши); опис (па усљед описа казује) и имена, (опет) опис особине, рађање, (у ту рубрику дошла је и корист.) (а ранење, штета, а нега то ваљда неје нужно да се зна о кокошци). При опису код ове животиње овако иде: глава делови : кљун, очи, уши. Одатле се прелазе ноге, реп, па опет ноге, (ваљда треба код главе описати све делове, па прећи на труп и делове му описати, после ногу на реп.) Код девете животиње (голуба); врста (од куд то сад напред 2) боја, поређење, 'начин живота, корист, рађање (ово троје последње дошло све у једну рубрику стр. 29 и 30. од куд сад овај редр) па опет корист, Код биљака је мало бољи распоред у излагању садржине. Само је тешко и буво-парно излагање, никако није подесно за децу у 11 разреду. Поређење прави овако: Између шљиве има доста сличности и ра"злике“ (сигурно нека врста „даштања“ само је требало, да је писац још казао где да јаве кад расправе то:) Код минерала

"већ му је распоред гори: код неког по-_

чиње од имена, код другог од „боје“ код трећег од врсте, код четвртог од „употребе“ код петог од „вредности.“ Негде је казао о нроменама на ваздуху, не где није. У опште: о минералима мало је казао за,

децу у П разреду,

Недоследности и нет „чности. Стр. 4. „КОЊ има троугласту главу. Истина и во има, такву главу, само је у коња дугуљастија,“

гуљасту главу по писцу. Међу — тим код вола је глава пљошта — више четвороугаона.) „Труп се дели на грудин трбух“ (леђа ваљда не спадају у труп») Стр. 2. Сапи су у коња велики и јаки. Ко купује коње, тај гледа у саде, па ако су сапи велики, онда је коњ добар.“ Најпре изгледа да сваки коњ има велике сапе, после у другој реченици има их и с малим сапима, не стоји да ко купује коње гледа у саци и по том цени коња. Гледа прса и ноге,) На стр, 8. „Говече има на ногама по два велика папка,“ а на стр. У. вели „на ногама говече има копито“ (ваљда није једно исто, папак и копита, које ће сад деца да узму од то двоје2) „преживање“ красно објашњено, само треба прочитати. Стр. 10. крава отели у години (зашто није казано, вБолико времена носи; 9 месеци, као код кобиле што је учинио, сигурио је знао.) „Крава се почне телити, кад јој буде 2 године.“ (То што писац вели да бива у опште, то је врло ретко. Обично 3 године почне телити се. Наш народ зове „теле“ од краве двогодишње „копиле“) „У нас су говеда мала јер их ми рђаво негујемо“ то одма побија писад у идућој реченици; „У неким крајевима нашим говеда, су крупна и дебела, јер се боље негују.“ На прсима кожа подугачка и виси“ стр. 6. код вола. (Није зар на прсима, већ на врату) На истој страни вели: „У устима нема свију зуба, и то сечњака пема ни једног (!') а очњака само по један и то во, 4 крава нема. (у којој зологији ово писац научи не знам, само би добро учинио да је замолио касапина, да му да главу говеђу па да види, онда би се уверио да двако стоје зуби код говечета ! - Е - " < значи, нема сечњака у горњој вилици, а у доњој има 8. очњака нема ни једног.) На стр. 13 за овцу вели! женка нема, рогова“ одма у другој реченици (после имена),“ али то није са свим баш тако има

~

(Ово није истина. Изгледа да во има ду-,