Učitelj
призренски и новопазарски санџак. Но у при-
_ зренски валилук спадају још два санџака, који нијесу у Ст. Србији ноу Македонији, |
ђе такође Обри живе. Ното ћу вам причати, кад вам будем говорио о Македонији. А сада да видимо, која су најглав. места у Ст. Србији.
УШЏ. Главна мјеста.
У Старој Србији најзнатније је мјесто Призрен, на подножју Шар планине на ријеци Бистрици која утиче у Б-Дрин. У Шризрену има становника колико и у нашему Београду. Призрен је био престоница цара Душана и негда највећа варош у Српству. Сад је столица валије турског и столица два митрополита: православног и
католичког. Осим осн. школа ту има још |
православна богословија, задужбина једног Призренца. У Призрену се израђује млого добро и лијепо оружје, које се и по дрземљама носи на продају. Ту се још израђују лијепе сребрне и златне ствари. Ј'ови Пазар на ријеци Рашкој, на путу између краљевине Србије и кнежевине Црне Горе. Има до 9000 ст, На Нови Пазар је 1909 год. ударао Карађорђе и освојио га је. Око Новога Пазара има старина-остатака #3 лоба · Немањића — Нови Пазар је негда
29
био срце Српског народа. Недалеко од Н. Пазара су Ђурђеви Стубови — раз. манастира. Пећ велика варош колико наш Ниш има до 16 хиљ. стан. Пећ је под пл. Жољебом. Ту је била негда столица наших патријара На југу су од Џећи Високи Дечани задужбина Стевана Дечанског, најлепши манастир у Српству. Љаково — велика варош као и Пећ. Ту има сад млого Арнаута. Митровица ва дну Косова поља, на ријеци Ибру. — До Митровице доведена је жељезвица из Солуна — чак с мора. Вучитрн на ријеци Ситници. Близу те вароши била
је црква Самодржа, ђе се често скупљала
српска властела; и ђеје кнез Лазар у очи битке косов. причестио своју војску. Приштина па. Косову пољу 11 хиљ. ст. и столица Бранковића Вука. Скадар ва Бојани негдашња столица зетских жупана. Има до 30 000 ст. Води живу тргођину с примор. варошима. Ту је столица скадарског Валије — јер у ту обдаст долазе још други на, југу санџаци.
Други пут ћемо се разговарати о Маке-
донији и Србима који“ у њој живе, а сада.
то да упамтите.
рогин је УЂЕШЕВИЋ
учитељ.
П
МИ. ХРВАТСКА, СЛАВОМИЈА ИМ СРЕМ,
Границе и величина. Хрватска, Олавонија и Срем леже измеђ Угарске, Србије, Босне, Далмације, Јадранског Мора, Истрије Крањске и Штајерске. У простору имају 800 []. м. и око 2 милијуна становника,
Горе и планине. Међу Дунавом, Купом и Савом простиру се ланци карничкиг Алпа, под разним именима, као: Марцељека гора, Загребачка гора, Иванчица, Калничке торе Црни вра, Папук, Бели вра, п Фрушка, гора. Између Купе и Јадранског мора протеже се голи Краш с Бељебитом, Вељиком и Малом Кателом и Пљешивицом.
Мора, језера и реке. Јадранско море простире се на југозападној страни Хрватске око 30 сати.
Од језера најзнатнија су Плитвичка језера, којих има седам. Ова су језера тако поређана једно поред другог, да се једно над другим помало уздиже. Из највишега тече вода у ниже, из овога опет у друго ИТД
Реке су:
Дунав, лолази из Немачке и утиче у Црно море.
Сава, долази из Крањске, раздваја Хрватску од Босне, и утиче у Дунав код Београда. „Драва, долази из Штајерске и утиче у Дунав. Око Драве има дивних равница.
Купа, такође извире у речкој жупанији утиче у Саву.