Učitelj

„Вук, познајем га ; ох како је страшан,“

Добро.

Божидаре, ти шго год, да нам причаш.

Божидар устане, смеши се и ћути. Причај. Аја! Божидар ћути покуњи главу, па баш ни једну да прослави.

Нека њега, може бити да он зна млого прича, па незна коју ће. Смеј.

Нека прича Стојадин једну.

— „И ја сам видео вука на брду“

Оставимо вукове, деде друго штогод ако који зна. шта је се по вашим селима десило.

Но, нека буде за сада доста. Други пут боље се спремите. Памтнвте све што видите и чујете па да причате; и то је наука. Ове књиге што ви учите тако су постале. Учени људи, све што су видели, чули и измислили, написали су и оставили нама те ми данас читамо. То исто и данас људи раде. И ве можете да постанете учени и чувени људи па да пишете књиге те да ваше књиге други, читају.

Молите се богу па идите, те ручајте, и смишљајте шта ће који да прича.

„Оћемо!“ „Оћемо !“

Они који несу причали мило им је било што су ослобођени, те да се боље спреме за други пут,

ж : ж

Други дан опет српски језик у оба разреда (Иги ТУ.)

Најпре оним истим редом као и првог дана, али сада у 11 разреду.

— Читање, причање из читаног, анализа речи , које су они учили. Ја сам задавао речи и реченице а њих питао, која је реч — па после од њих тражио да то исто нађу И тд.

Настаје сада, да они мене што год питају а ја њима одговарам.

Оно што је се приметило првог дана у ТУ раз. то је се исто и код ових приметило на лицу. — Осмејкивање, стид, чуђење, изненађење !

Неки да зипу.неће или не усмеју. Врзу им се млога питања по глави па не знаду којим ће ме изненадити.

Једва нађе се по неки те ме упита.

1

И ја му одговорам.

Млоги питашеа млогимп неумедоше или не хтедоше !

Сад нека ми прича који од вас нешто. Чули сте јуче како сам тражно од ТУ раз. Онако исто ви да причате.

Светозаре почни ти.

„Онноћ смо нас неколицина, заноћили овде. Василије рече да зна неку нову игру па је н каза. Узе он своје тканице. Свеза оба краја једно за друго. Замаче себи око врата па то исто учини и Радославу. Вукоше се по соби: онај онамо, онај онамо, — а ми смо се сви смејали,“

Добра је прича, но није лобра игра.

Немпјте више тако да се играте; јер ви знате да је врат пун жила и да свако стезање њему шкоди. После од такве игре диже се и пратшена по соби те вам шкоди. Други пут играјте се „прстена“ или „козања“. Најбоље је пак, да причате што год, или да се загонеткате. Тимотије да нам сала прича.

„Јутрос ја пођох на „Арсинац“, да заватим воде. Са мном пође и наш Жујко (пае). Тамо код извора преко Расине угледа Жујко једног косића. Како га смотри, он се залети одовуда преко снега да га увати, па не гледајући пред собом учени брада; паде у Расину. Ја се насмеја а он сав мокар дође к мени, а косић му побеже.“

Смеј у школи.

Врло добро Тимотаје,

Јеси ли извео какву поуку за себе из тог случаја 2 Зашто да падне у Расинур

— „Није знао шта је пред њиме било; јер беше велики снег на обали, те није видео воду.“

Тако може и дете да учини, које не пази пред собом. Сваки треба да је смотрен и да гледа пред собом кад некуда иде. Ко не пази пред собом. проћиће као ФЊујко.

Овако су и други причали. Неки песу имали шта.

За сада нека буде, децо, доста.

Спремајте за други пут сви по пеколико

загонетака. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

на