Učitelj
јаје, те мали жижак док је још као ларва поједе све брашно а остане само љуска. О тога, је врло шкодљив.
5. Множење и преображавање. Женка, жишкова пробуши рилидом шпенично зрно, па ту снесе једно јаје, из тога јајета после неколико дана (нисам нигде нашао одређено време) изађе животињица, бледожута, која, личи на црва и која се зове ларва. Ларва, нема ногу, а има само главу. Из зрна поједе бразинно и кроз 5—6 недеља прилично нарасте, а дотле је и појела све из зрна осим кожмурице. За тим се ларва претвори у лутку -— нимфу — која пе једе и не мрда — не креће се. После неког времена из лутке измили прави жижак. Обично ону кошуљицу остави у зрну. Тако је ова бубица прошла, три мене (јаје, ларва и нимфа) док је постала, права бубица. ЖКижак се врло много множи, јер преко годвне од једнога пара (мужака, и женке) могу се запатити до 6000 жижака.
6. Штета и тамањење. Кад се ов храни житом и своја јаја улаже у жита, разуме се да је врло шкодљив и штетан за онај амбар где се увуче. О тога људи имају штете, не само што се поједе брашно и добије врло мало хране, већ се многи превара, те жижљиво жито посеје а оно не никне, (јер срца нема). За то треба чувати амбарове од тих бубица. Најбољи, најлакши и најевтинији начин је, на ладном времену често превртати жито, јер.тада ларва угине, или ако се права бубица у зрну налази мора угинути а тиме је спречено множење. Осим тога добро је растурити по житу и ланенога семена, јер жижак не трпи мирис тога семена. Кад се хоће жито да употреби за сејање, најбоље се позна жижљиво тада, ако се метне у воду, онда жижљиво зрно плива по води и треба га одбацити.
60
7. Увршћивање. Њижак долази у групу животиња, која, се зове зарезници а то с тога што има тело подељено у зглавке т. ј. зарезано је, изрезано.
Све животиње ове групе нису подједнаке, већ различне. Те разлике одвајају животиње у племена. Животиње које имају четири члана у тарсу, спадају у једно племе четворочлано. И жижак долази у четворочлане. у
Но четворочланих животиња има више. Оне се по неким евојим особеним знацима деле у друге редове. Жеижак долази — спада — у ред рилаша, с тога што животињице — бубице — овога рода имају на глави рила.
Додатак. Жижак дише на лушњаке, а то су неке цеви са стране тела. Ширењем и стезањем трбушне дупље — шупљине врши се дисање. Плуће за дисање нарочите нема, већ се то врши у разним органима.
Крв је бела. Срца нема него бела крв иде такође кроз неке цеви. И грана иде кроз нека црева (тако да речем) и тамо се и свари.
Напомена. Треба имати (наћи негде) пстинског житног жишка и показати. Ако се не може наћи има добра слика у „Зоологији“
Поворнога, г. Пецића израда (1881 г.) стр.
199. Пропитивања, удесити према предавању. То прави сваки према вољи.
Делови тела код зарезника могу се вилети у истој „Зоологији“ стр. 189, где се показују растављеви делови „гундеља“.
| рик, јтог.