Učitelj

1

сме бити тесна, јер тада жуљи и смета ходу, но мора бити и поширока, да се у њој нога може помало и кретати.

Стан или кућа.

Кућа је сваком човеку мила и драга. Ма куда, има због каквих важних послова, да се удали, човек се најпосле са радосним осећањем опет враћа сво-

човек у кући, и због тога здравље и живот његов врло много зависи од куће, у којој живи.

Да човек прави себи кућу, тера га нужда, јер на пољу пропао би због разних времених шкодљивости, и не би могао никако живети.

Кућа нас, дакле, брани од времена, а својим особинама много утиче на здравље и нарав нашу. Загушљиве, мрачне и влажне собе, буде у нама нерасположеност и тужне мисли, а производе и разне,

често пута и врло опасне, болести. Кад |

пак човек није задовољан у својој вући, он се онда мало и бави у њој, па се тако у много прилика проневаљали и поквари. Ако човек осећа угодност у својој кући, он је онда весео и расположен, те тако здравље боље одржава : живот свој продужава.

Куће ваља да буду што узвишеније, сувље, пространије, да су што боље осветљене и видне, да су на отворенијем месту, те да што више чистог ваздуха до њих допире, и да су што већма склоњене од смрдљивих задаха, па да буду удесне за живљење у њима. У опште куће треба подизати на узвишеним местима, те ће тако имати увек и довољно чиста ваздуха и довољно светлости. Куће у низинама и у шумама нису здраве, јер у њима увек

има влаге, која шкоди здрављу. Тако исто не треба подизати куће на каменитом, песковитом и ђубревитом земљишту. Ако се кућа мора подизати у равници, онда је треба повисоко од земље изидати, те да се избегне влага. Добро је, ако се у близини око куће налази засађенога дрвећа, али да не

. И · буде одвећ често, да заклања кућу од јој вући. Највећи део живота проведе

светлости. Осем тога, куће не треба правити близу баруштина, где нема довољно промахе, близу мумџиница, бојаџиница, и у опште евију места, из којих излази покварен и нечист ваздух.

Да кућа има довољно светлости, треба да јој је лице окренуто југу или југо-истоку, јер с те стране сунце највише греје. Ако лети у кући досађује велика жега, ваља од јужне стране засадити дрвећа, и имати на прозорима, јаке завесе, па ће се жега ублажити.

Собе треба да буду простране, високе, светле, суве и умерено топле. Прозори треба да су велики, те да пропуштају довољно светлости, а патоси најбољи су од дасака. Зидови су здравији окречени, но моловани.

Собе треба неколико пута на дан проветравати отварајући прозоре и врата, да кроз њих ветар дува. Спаваће собе треба вас дан да су отворене, те да се добро проветре. Одрасли и здрави боље је да спавају у хладним собама, а за децу и слабуњаве треба их мало подмлачити, а никада прегрејати.

У нове куће не треба се одмах усељавати. Тако исто шкодљиве су за здравље скоро кречене и пране собе, због влаге, па за то их треба оставити, да се претходно добро исуше. У собама не ваља да има ного намештаја. Што је мање намештаја, и што се на-

10"