Učitelj

так танак, шиљаст и слаб кљун. Он служи за хватање хране. Шиљаст је да може чешће коју бубицу набости на кљун као на виљ)шку: мало је на врху кукаст.

Врат је врло кратак,обрастао као и глава, перјем.

Трци је дужи но шири, овалан и обрасао перјем.

Крила су према телу прилична, врло лако покретљива, с тога добро и лети.

Ноге су дугачке онолико колико му и тело захтева „Помало су црвенкасте, танке, имају три прета спреда и један остраг. На њима су врло мали нокти.

Реп је подужи, црвено мрк

4. Множење. Славуј се плоди из јаја. Просто гњездо прави по жбуњу, у трави, у врзини, на пању и ту женка снесе 4-6

зелено-слвих јаја. Мужјак измењује женку У |

лежању и после 15 дана излегу се млади славујчићи, који пре но што почпу детети могу да скакућу из гњезда. Хране их равномерно и мужјак и женка.

5, Жрањење. Храни се разним бубама, гусеницама, лептирима, црвима и 1. д. Од биљака једе највише оне црне зовине 600-

бице. И кад те бобице зру, славуја је туда сијасет и тада их може сваки најбоље и посматрати а и ухватити. Кад је заробљен |

т. ј. кад је ухваћен и метнут у кавез најслађе једе мравија јаја.

6. Начин живота. Ко изађе у поље, у шумарицу, ко живи близу шуме чуће врло умилни глас славујев како се на разне начине извија, убрзава или отеже. Због свог лепог певања одавна га људи поштују и воле. Због песама га многи хватају и заробљавају затварајући га у кавезе. То он не воли никако, али је толико наиван и добродушан да не уме да утекне. Он се увек налази по крајевима шуме близу села, око људи; од људи врло ретко бежи, па с тога га лако и хватају.

Особито се дичи са својом песмом. Ако је други славуј на близу, онда се песмом надмећу ко ће лакше узвикнути. То чини и ако је човек близу па га посматра. То терају до крајности тако, да по некоме често пукне нека жила у прсима од напреза~

250

ња и онда пада онесвешћен на земљу. Зна да извија око 16 разних песама. Пева по вас дан, а скоро и по сву ноћ. Најрадије пева у прозорје (кад хоће да се расване). (С тога песма вели:

Лепо ти је рано уранити

У прозорје, кад славуји поју“

(И занста је лепо, пријатно и врло ко-

рисно рано устајање и шетање). У опште је славуј најомиљенија песничка тица. Он

| пева три месеца: Априла, Маја и Јуна. Пре| мла Јуна ређе пева. Не пева кад се леже

јер тала бринући се за своје младе и заборави на певање. Мужјак има јаснији глас и више пева.

Заробљени пева, али пе тако весело као кад је слободан. Кавез треба да је зеленом чојом покривен и овда замишља да је то његова зелена шума, а и не плаши се свачега, пошто ништа не види што би га плашило. Заробљени славуј једва доживи 8 година док слободан у пољу може живети до 15 па и до 25 година.

Славуји се селе Августа месеца у топле крајеве. Код нас се враћају, Априла или Маја и то на две недеље дођу пре мужјаци. Опи долазе у малим јатима до 20 и нађу места за живовање па се са женком (коју доведе) ту настани.

У јелу је пробирач — одакле га разјуре

| више се не враћа.

7. Корист. Ова мала тица кориснија је него друга велика (орлушина). Тамани зарезнике, црве и т. д. што нам велике штете чине. Једе зовин род што би и иначе пропао. Ни у чему нам не чини штете. Својом песмом весели нас и зове да у његове вртове

· одемо, одморимо сви наслушамо бесплатне

песме. Дакле врло је користан. и готово најкориснија тица. И баш те најкорпсније тице с дана на дан све је мање; нестаје је. Рђава деца растурају гњезда и разбијају јаја, а зли људи хватају га за кавезе. Ко растерује из своје баште и из свога врта славује, који тамани гусенице он онда чини себи зло, јер се гусенице намноже и потамане му воћни лист, цвет, па и род. Ко пак воли песме и воће нека не јури славује, већ нека намешта сандучиће за тичија гњезда и тиме мами тице. Ко јури тице мами