Učitelj

0

Јатеља, одмах издигне шију, закачи једну |

|

ногу за другу и посматра непријатељске |

покрете. Приближи ли јој се, она неколико пута скочи напред, рашири крила, опружи шију напред а ноге натраг и лети по ваз. духу, те се спасе од непријатеља.

Веома је мирна и стрпељива. Где се на: викне да живи, хоће и близу људи да се находи. По неким великим варошима шета, се по улицама и не мари за мимо пролазећи свет само ако је не дира когод.

Чистоћу особито воли, јер њено бело тело не трпи ни најмању мрљу. да чишћење служи јој кљун и купање:

Даје се млада припитомити, али је непитоме страшно мрзе, а често је и убијају, јер не воле да трпе у своме роду, сој, који није умео сачувати своју слободу.

Кад осете зиму, кад дође јесен, кад се њихова храна почне дубље у земљу крити, онда се спремају за сеобу. Са свију страна стану се на неко место слетати јата и својим језиком договарати се за цут. Док се још нису кренуле на далеки и тешки пут, почну прегледати другове да ли су кадри издржати то сељење. Договор изражавају клепетањем кљуна. Ако смотре и нађу кога од другова да је мршав, млад, мали-такав, да не може наодређено место стићи, изрекне му се пресуда да се убије. Све јурну на осуђеника и која крилом, која кљуном, почну ударати неспособни род. Од толиких удараца и убода осуђеник пада. Остале се извију високо, врло високо и крећу се у неуредним редовима у топле крајеве — у Мисир. На пролеће опет се враћају.

%, Корист. Рода нам је врло корисна тица. Она тамани: оласне змије, гадне жабе, гуштере ; штетце бубе, црве, мишеве. Рекло би се да чини штету : хватајући кртице, тичице и зечеве; доносећи змије у гњезда, али то им треба опростити, јер те писте животиње изеле би друга нека, јер неке мање животиње служе другим већим за храну. А змија да се не плашимо јер их не упушта, а ако их испусти, брзо их гони и хвата.

Наш их народ сматра за, врло срећне тице. Нико их не сме убијати, узнемиривати и т д. јер верују да где се оне населе неће

бити туча, грома, све село а нарочито кућа на. којој су напредоваће. И заиста, рода се мора поштовати као врло корисна тица, али не као света. Речју „не ваља се“ дирати или убијати роде казује наш народ да је опа по нас врдо корисна а не света, јер б8 се тада према њој крстио,

8. Увршћивање. Рода је тица. Има штркљасте ноге; стога она са сродним јој тицама образује за се род који се зове штажкаре (или штркуље). |

Ко зна коју песму, причу о родиг

ј [ тог.

ТУ. СЛАЧИЦА,

Т. Име и опив. —- И слачица је пољска, биљка, но она се често и по вртовима нарочито сади и негује; Разликују се две врсте : бела п црна слачица. — Како се дели —

Корен има главни и споредни део; зељаст је, и траје једну годину.

"Стабљика је такође зељаста, сочна, с поља обла, глатка и сива, а изнутра мало шупља ; расте усправно, а гране Су јој Јоко разведене у страну.

Лишће је зелено, мало, узано, у врху затубасто, а по ивицама, зупчасто ; припијено је уз стабљику лисним петељкама; по стабљици и гранама размештено је тако, да на сваком месту, где се одваја гранчица, стоји по један или два листа, с доње стране.

Цвет је потпун: има чашицу, круницу, 6. прашника (4. дужа и два краћа) и један плодник. Цветови су засебни, и сваки цвет стоји на особитој, кончастој, цветној петељци. Чашица је састављена из више зелених листића. Круница је жута, састављена, од +. до 5. листића.

Сви ови до сад описани делови подједнаки су како у беле тако и у црне слачице ; оне се разликују само по плоду.

По што мрецвета цвет, онда у слачице израсту дугачке, готово обле, мехуне. Ме-