Učitelj

270

хуне се цепају уздуж средином, и унутра, у нарочитим преградама су многобројна. зрнца, и то је плод од слачице,

У беле слачице мехуне су рапаве, и на врху имају дугачак, кукаст, кљун, а за стабло су припијене кончастим дршкама. Семе је по боји жућкасто, и мало нешто крупније од семена црне слачице. Она се зове друкше и јенглеска слачица, и нарочито се сади и негује.

Мехупе у црне слачице су без држака; оне су пепосредно уз стабљику припијене,

немају на врху кљуна, но су затубасте, а |

с поља су равне. Мехуне од ове слачице много лакше пуцају, но од беле. Семке су мрке и укус им је много јачи од укуса беле слачице. Ова се слачица мпого чешће и радије употребљава, но бела.

У обе слачице зрнца су ситна, округла и по мало јамичава.

Слачица је доста висока, јако разграната и зељаста биљка. Расте усправно, и док је незрела, зелена је, стабљика и лишће сочни су, а кад узри, буде бледо-жута, сува, а стабљика п гране изнутра шупље. Далеко разведене гране, мехуне пуне рода, узрок су, те слачицда обично полегне чим узри, У оцште је лепа биљка. Расте метар ВИсоко. 11. Развијање. — Слачице има дивље и питоме; обе су једногодишње биљке, и размножавају се семеном. Дивља слачица расте по њивама, око путева, око ђубришта, и по песковитим влажним местима. Има је у Орбаји по свима крајевима. Семе њено разносе од места до места или људи, или тице, или ветар, па кад падне на згодно земљиште изникне биљка. С јесени пало

семе, проклијава рано с пролећа, и ту расте,

цвета у Априлу и Мају, а сазрева у Августу месецу. Кад сазри, цела биљка, заједно с кореном, сасуши се и увене. Узреле мехуне попуцају, из њих проспе се семе на земљу, те из њега до године на истом месту никне нова биљка. Тако се слачица одржава, да се не утре.

Питома слачица сеје се нарочито, као и |

сваки други усев. Но обделавање слачице

није још ушло у обичај у Србији, те се у нас ретко где гаји и подиже.

Слачнца се сеје с јесени у Августу ил Септембру, да до године порасте и роди. Да слачица добар и обилан род донесе, ваља јој изабрати удесну земљу, и што боље спремити је. Олачица успева готово свуда, где жито и јечам напредују и роде. Она воли кречну (песковиту) и добро зађубрену земљу. Чемља мора бити дубоко поорана и са свим трошна. да то слачица добро роди на угареној крчевини и после сваке окопавине. Ако је земља глинаста, добро је, пре сејања, два и три пута поорати, дрљачама добро издробити и уравнити, па тек онда сејати.

Семе ваља обретко посејати, јер се слачица далеко у страну разграњава, те ако је одвећ честа, слабије роди. Тако исто, добро је семе што илиће посејати, јер тако боље обниче.

Ако је земља добра, а и време је угодно, те почешће и кише пада, слачица врло брзо расте. Цвета у Мају, а сазрева у Августу. Кад сазри, цела биљка угине. Но не сме се дозволити, да слачица на њиви са свим узри и осуши се, јер тада многе мехуне попрскају и семе се проспе. Чим већина мехуна буду зреле, и чим лишће почне жутети, слачицу ваља одмах жети.

Слачица се или коси или чупа. 00 Се ради обично изјутра. док роса, траје. Почупана слачица остави се у гомилицама До сутра дан, те тако савру и опе недозреле мехуне. За тим се на нарочитом гумпу млати или врше. Овршено семе извеје се, и на: сувом месту по асурама. разастре, те се некодико дана суши, и онда се скупља ну вреће сасипље.

ПТ. Користи штета. — Пчеле врло радо слећу на цвет од слачице, те за то, ако је слачица посејана у близини кошница, имамо иту корист од ње, што кошнице дају обилно воска и меда. Отока не једе слачицу ни зелену ни зреду, због љутог и спорог сока. (лама њена употребљује се по неки пут за горење, а понајкорисније дајс се употребити за простирање под марву. У ђу-