Učitelj

ћина ученика сазна цељ тих линија, "а кад виде шта се трави — онда се прелази на писање оних црта, које састављају слово, које ће се писати на

таблицама. Писање се мора вршити по.

у првом реду. При овом раду може наставник сам да броји, а један ученик да говори оно што сви ученици морају да пишу, или сами ученици и да броје, и да казују и исписују. Свака црта, која се исписује, мора стојати на таблицама одвојено исписана како би код деце радила и моћ разликовања. наставник састављајући црте у једно исписује слово на табли, које је у задаћи да се тога дана научи. И том приликом наставник може само да броји, а сви ученици, или само поједини да казују имена цртама, које ће се исписивати. Кад се црте везују — спајају — онда се пред децом полако рађа слика која обележава знак од тога гласа. Ово полако стварање јако интересира децу да су сва у особитој пажњи.

такту ма само у

Исписујући задаћу по такту, наста_вникова је дужност, да би одговорио цељи писања, да би добио у времену, да обилази своје ученике : добре да похваљује, лење да куражи и упућује на рад, погрешно да поправља ит. дД. Кад се сврши посао с једним словом, онда ће се, кад је време и кад дође час наставе писања опет прећи па исписивање најпре оних црта, које састављају слово, и то сваку црту исписати понаособ,. па онда исписивати на табли, по такту наставниковом, а да деца казују имена црта. Може сам ђак и тактирати и именовати имена црта а наставник да пише, а може сам

Кад се ово сврпи.

наставник и да тактира и да казује имена. Ово је оправдано кад се употребљава само у почетку а доцније, после 3—+ часа овога рада, никако, већ сами ученици и да тактирају и да именују. Кад деца добију тачне и потпуне слике од речена два знака писмена, онда науче и да их заједно шчитају. Зато од сада ваља поред тога што најпре исписују слово, које је у задаћи, да се с тога дана научи још и да исписују шчитану реч. И овом приликом не треба учитељ да изостави никако писање по такту, јер је нужно с тога што се тавим радом деца одржавају у раду, реду и пажњи, јер се одмах опази онај који не ради. Оставили се бројање онда сваки ученик ради како хоће, колико хоће и кад хоће; ту нема пажње па с тога ни рада ни реда. А кад нема реда, пажње и рада у школи онда нема ни успеха, и тако је час писања пропао само за то што се оставио п начин писања по такту. Овај начин још више користи доноси у комбинованим школама, јер одржава у пажњи и оне ученике, који се тада занимају писменим радовима.

Кад се испишу, пошто се најпре шчитају, неколико речи, и кад се том приликом дође до могућности да се шчитане и до сада исписане речи могу да саставе у реченице, онда се и оне исписују по такту оним истим редом, као год што се исписивале и поједине речи док се није дошло до могућности да се саставе у реченице. И у овом раду не треба изоставити тактирање него још тактирати на крају реченице и тачку, којом се свршава реченица, јер је сад добивена прва

прилика та се наставник разговори с