Učitelj

ученицима о реченици, која је већ речима исписана, и о тачци, којом се реченица свршава.

казао 0 начину писања слова. Сад ми

во

и реченице. Кад је ова способност постигнута онда се даје појам о испи-

| сивању великит слова. Да би слике и-

Оволико мислим да је доста што сам , спале потпуне и сталне у духу дечијем,

наставник мора, ако хоће да води ра-

само остаје да напоменем, да ни је-. " при раду и закон разликовања и закон

· сличавања, т. ј, велика слова да упо-

дан наставник не треба да допусти, му је час писања неми час, јер ће

деца за такве часове у брзо да изгубе.

вољу, и наставник онда мора за многе |

" посао с показивањем великих слова, и

дозвољене мере само да би до дељи дошао. Онда није школа дом мира, уточиште благога, и кућа у којој се чине сва добра ; онда је школа. кућа без васпитавања, без питомљења, и без тога настава ништа не вреди, као год што и човек без срца много не вреди. За то сваки час писања треба да буде

чуна о стварању појмова, да употреби

ређује с малим словима, и тада да трави и разлику и сличност између

кад је тражена способност т), онда се исписују по такту многа имена река, вароши, лица, брда, села и т. д. дакле особене именице за то, дв би се деци

| показало да се така имена пишу увек

час радости и интереса, а свако слово не сме бити само гола слика — фигура |

— већ мора бити, тако да речем, животна слика, која ће да интересује.

За потврду овога што рекох молим чи-

таоце да нађу [. год. „Учитељ“ -а,

страну 411 па да прочитају „Преда= |

вање о гласу ц“, а неће бити с горега да прочитају у истој години „Учитељ-“ евој и чланак „Читање у 1. равр.“ стр. 498.

5. Цељ писања на таблицама и.

како се доње долази.

На таблицама ученици 1. разреда пишу целог првог течаја. За то време наставникова је дужност да оспособи ученике да могу сами исписавати мала слова најпре, са њима да исписују речи, које казују радњу и т. д. Доцније, комбинујући речи којима деца исказују своје мисли о разним стварима, животињама, лицима, радњама, каквоћама и т.д. исписују ученици на таблицама

с великим словима.

Да се дође до ове цељи није могуће утрошити подједнако времена у свима школама. У неким може се доћи до ове способности пре, а у неким доцније, и ако је за све школе један распоред, програм и план. Ово, поред

| тога што зависи од способности на-

ставникове зависи још и од тога: да ли има више разреда, потребних средстава и учила, доста времена и обравованију децу. Ну учитељ треба да оспособљава с дана на дан све више и више, и да то оспособљавање иде полако и поступно, али без прекида. И који год наставник примењује разумно свој рад, он даје доста, а доста боме п тражи. Да би способио децу и достигао гореисписану цељ ја се никако не руководим строго начелом: „Не треба арећи на показивање другог слова донде док сви ученици старо слово не науче.“ Противу овога правила нема се шта. Али ја га немогу да разумем онако како

га многи тумаче. Ја нисам никада че18 "