Učitelj

Пт. Клима.

Како је Срп. Македонија јужнија од краљевине и Старе Србије, то је и клима у њој — умеренија — топлија него ли што је код нас, те зато у Македонији не само да успевају жита и винова лоза, него тамо успева и памук. Што је клима топлија узрок је близина мора, са кога топли морски ветрови допиру, а сев. ладнији ветрови не могу да дувају преко Шар план. и њених огранака, као што могу код нас.

ТУ Природни производи.

а, Животиње и биље. Какво је богатство са животињама у краљевини Србије и Старој Србији, тако је ну Срп. Македонији — са животињама. Особпто у великој количини стоку држе. Истина, биљем није 6отата као наша краљевина јер су Турци гору исекли и нису је штедили, а ипак је има разноврсне.

6, Руде. И минерала — руда има у Сри. Македонији, али мање него ли код нас. Па и то“ што има, не вади се ништа, јер су Турци томе невешти, а и осиротили су много, па немају новаца за копање.

У. Становништво,

1. Број и занимање. У Ори. Македонији има до 600.000 становника. Сви ови становници нису Срби, него има још и друге народности као: Турака, Цинцара, Цигана и Јевреја; ади највише има Срба. Њих има до 500000. Дакле 5 је самих Срба, а само у, остале народности. После Срба има највише Турака — има их до 70000, Цинцара, до 5000, Цигана и Јевреја до 83500 и Грка до 500. Народ по равницама бави се земљорадњом, а по план. местима сточарством ; а у варошима занатима и трго-

вином. Срби у Срп. Македонији деле се

на нека племена, те се тако по племенима и зову као: Мијаци, Брејаци п Копамовци. Као год кад бп когод казао ужичанима и чачанима Старовласи, или шумадинцима Шумадинци или мачванима Мачванин..

2. Вера. Становништво је по вери у главноме православно. Оно је у већини,

затим Мухамедовци, којих има до 150.000,. и нешто Мојсијеваца. (Јевреја).

| 8. Образованост. Образованост у овој срп. земљи је на врло ниском ступњу. У целој турској царевини слаба је образованост ; јер се Турци врло рђаво брџну за школе и просвету. Не само да се Хришћани не школују у тур. царевини, но ни МухамеДанци се не школују нити имају школа по селима и др. мањим местима. И где има по нека хришћ. школа, у њој се несме слободно ни говорити од Турака. Они не воле да се те школе шире међу Ђаурима. Све школе у Срп. Македонији што их има, то су их Бугари отворили, а њихови су и учитељи те се у њима уче срп. деца онако како их бугарски учитељи уче. А они их. уче разуме се како је корисније за бугарску кнежевину. Дакле Бугари иду на то, да побугаре оне наше срочиће у Македонији. Једне опет школе тамо зову се грчке и у њима се уче цинцарска деца, а око ових школа троши новце грчка краљевина. Цинцара, гоји су учили у грчким школама има и у нашој краљевини Србији. Неки од њих знају и писати и читати грчки а српсви не знају. Еле као што видите у срп. Македонији нема срп. школа.

4. Историјски развитак. Још кад су се Срби први пут доселили у земље у којима су и сада — онда су се ониспустили на, југ преко Шаре чак до мора. Ну, како су их доцније Грци сузбили натраг — т. ј. Ек северу, то су се туда за неко време задржали. Па кад се срп. држава почела ширити и снажити за владе Немањића, тада се опет туда српски народ оснажи и рашири се к југу — То увећање и ширење српског народа било је најјаче за владе краља Милутина, Стенана Деч. и његова сина цара Душана. Ви знате да је цар Душан у Скопљу држао сабор, ту се прогласио за цара, ту је дао народу закон, што се зове Душанов законик ит. д. Па пошто је Душан умро — баш у Македонији онда се његова држава распала, и убрзо њом овладају Турци. Последњи њен старешина био је Краљевић Марко и његов побратим бег Константин. Обојица су пла~