Učitelj

старо. Ту још у млогоме траје влада оне | роди се грабе, ко ће више да их унесе у две другарице наукине. Она се данас управо | основне школе и у масу, те да је што више

таји слободно само, на универзитетима, у главама, неколико трудбеника, и нешто мало и по другим школама, а цео живот друштвени, морални, умни и социјални, креће се још под владом религином. Он прима само резултате и изналаске наукине, те се њима користи, али саме истине њене за њега су још у грдној' већини сасвим непознате. Васпитање и настава — просвета, народна, има да их износи и шири.

Тако, наука, или одређеније да кажемо: природне науке, јесу ствар најновијега века, и њин раст и развитав с дана на дан иде све даље и даље. Што су пре више биле изгубиле у времену, то сада више гледају да надокнаде. До сад су се највише развијале простије гране њене: Физика, органска кемија, геологија и Јестественица, а сада највише органска кемија и биологија : Физолигија и психологија, Социологија, Економија, Педагогија, Технолотија, и Т. д.

Кад се дакле овај цео општи развитак човечански има на уму; кад видимо да је данашња наука, а специјално природне науке, ствар јучерања, добитак најновијега, лоба: онда нам ни мало неће бити чудо, што ћемо ихи у школи, у васпитању људском, наћи тек у новијем времену, и што ћемо их и данас видети тек у почетку. Историја Педагогије може нам показати пуно и времена и места. где њих никако није ни било, а данас их показује свуда, ади готово само у започетку њином. Данас нема, већих школа, где се оне не предају, а на униврзитетима заузимљу прво место, Још су остале основне школе, класичне гимназије и теолошке школе, али их већ и оне примају мало по мало, све више и „више. И данас већ не вреди ниједан богослов, жоји не зна ништа из Кемије, Физике, Економије, Хигијене, и Т. д. а на-

и боље оспособе за живот, и ослободе од предрасуда и сујеверица.

Сад, кад оставимо овај општи развитак човечански, па се вратимо специјално на нас ; па кад помислимо нас као један део ове велике општине човечанске : онда оће л' нам бити чудно, ако и у нас нађемо тако што годр Оће л нам бити чудно, ако нађемо да се и наше образовање за-

почело такор Оће л' нам бити чудно, ако

у Историји његовој нађемо време, када природних наука није било у њему» Оћел' нам бити чудно најпосле, ако их и данас нађемо само у почетку, у веома малој порцији 2 Оће л' пас иененадити, ако у њима, вађемо и распоредом мало одређено, и наставнике невеште у томе, и крајњи успех веома невидичанр ———

Одиста неће. И ми ево тек пре десетак година видимо природне рауке у нашој осн. школи, ла и то биће да је само учи-

њено распоредом предмета, који је тада.

изишав, а не законом. Видимо их, и видимо, али не потлуно. Неколико животања, неколико биљака, нешто камења — и то је све. Ту је дакле, заступљена само јестаственица или како је друкчије зову „Природна Историја,“ или што се у нашем распореду за основне школе зове „Познавање Природе.« Од физике, ове основне науке, од кемије, другарице њене нема ништа у целој обичној основној школи; тек у У. и УТ. разреду осн. школе долази нешто мало. Од Биологије и Физологије, ове основице за све друге: медицинске, духовне и дру-

"штвене науке, ни трага нема. А кад узмемо да без ових ни Јестаственица не може бити

наука у строгоме смислу, па кад видимо, да се и из ње пробрало само тек нешто и нешто: опда можемо рећи да природни наџка, као наука, готово и нема 9 нелишм основним кољама.").

| — = ар -—е—————=—=—=—=———

1). И законом. ; Ур.

2), Уреоништво сматра да писац прекорачује задатак основне школе. Основ. школа је место за поуку,

а не за науку, а још мање за праву науку, као што то писац вели. Пр. Ур.

пева зак сиви тј 5. за

с маса аса сова