Učitelj
45
који је нашим старима дао могућности да у нашу корист прикупе све услуге образованости; они су у стању да, тако рећи, осете како куца човечанско срце за, истраживањем среће у средини несрећа које још нису престале да се појављују, и у стању су да разумеју за што се та срећа налази у овом друштвеном облику. „Према томе, децо моја, ви, који ћете бити грађани, љубите вашу Отадбину ; ова, љубав зближава људе, изгања мржње, чисти срца, ствара нас снажнијим и бољим! Међ вами нема ни једнога који се не труди да жарко љуби своју Отаџбину и да ту љубав потврди, жртвујући своје уживање и своју крв; ви сте цвеће Отаџбине; у вас се она нада да ћете је бранити кад је снађе каква беда! Ја сам сигуран да ће свако од вас испуњавати своју свету
дужност, и да се неће дочекати да из Нуви-а изиђе плашливац и издајник !«“
Г. Леранеоа, говорећи тако, одведе своје слушаоце у Зелени Раст, где беху дочекани радосним усклицима од стране учитељевих пријатеља. Судија и лекар, блатави и исквашени, беху се већ вратили из лова; они примише топло учитеља, коме су испричали јуначка дела што их починише за време ловљења; докази њихове способности беху изложени на једном великом столу, око којега су се деца радознало прикупљала. У овом друштву беше више ловаца, који беху дошли из оближњих села. Док су деца посматрала дивљач два човека, који су се на пољу препирали, изазваше судију. Г. Грандпијер оде к њима, саслуша их, упута их општинском суду и брзо их изравња.
БЕ ЛЉЕ ШЕК Е
Веће, Господин рееренат за основну наставу, др. Никола Ј. Петровић, позвао је 31. Јануара ове год. све учитеље и учитељице основних београдских школа у основну теразијску школу, на учитељско веће.
Томе већу, од стране самога референта изнето је на претрес питање: „шта треба, да чини школа за боље васпитање деце.“ При расправи овога питања учествовао је у дебати приличан број учитеља, као и сам референт. Оваки говорник износио је своје назоре, за што наша деца нису онаква каква би требала да су — и шта би према томе требало радити па да васлитање пође бољим правцем.
Пошто је то питање потанко претресено, донете су од стране већа ове одлуке:
ТК. Да број деце у разреду не буде већи од 50.
П. Да се задоцњења не праштају; а да би се задоцњења избегла имају се употребити ове мере:
За Добар ђак да позове неуреднога кад од куће пође у школу.
6. У поновљеном случају да се шаље послужитељ по неуреднога ђака.
8., Да се при редовном задоцнењу из вештава школски одбор, те да се родитељи казне, (сходно закону)
ШП. За нечистоћу да се:
а., Дете опомене;
б., Да се опомену родитељи писмено преко послужитеља ;
е., Да се дете у школи умије и очисти; и
г.. Да се родитељи опомену преко школског одбора,
ТУ. да неистину:
а., Да се дете опомене на само;
б., Пред учитељима;
в., Пред неколицином ђака;
г., Да га учитељ што строжије надзирава; и
д., Да се казни строго прописаним мерама; |
У., Веће изјављује жељу да се у интересу бољег васпитања деце умоле надлежне власти, да обрате што већу пажњу на јавни морал по улицама.