Učitelj

195

станак и историја његова у историји

наше школске литературе, а с друге стране да изнесем неко ствари које јако карактеришу наш живот друштвени и које се јако дотичу саме моје личности.

Признајем да је веома тешко писати о стварима које су више личне природе и тде је човек принуђен да више говори о веби самоме. Човек је ту увек у опасности да му читаоци не припишу како самохвалисање. Али ја ћу се постарати да, како.тако, из тога личнога издвојим оно што је главно и опште, а о себи ћу говорити слободно кзо год и о другој какој личности, колико год то захте главна ствар; а читаоце у напред молим, да ми верују, да ме се тиче само главна. ствар.

Елем , да прсђем на ствар.

Има пуних пегнаест година како је написан данашњи Буквар за основне школе наше, којим је први пут уведена гласовна метода у нас после „ав“, „буки“, „веди.“ Џа је ли чудо што су се показале и неке мане у њему ' И донста, за својих џетнаест година живота он је доживео више од неких #—8 издања, и сва су трпела неке мале поправке. И већ „тако разна издања постала су несносна у практици по школама. Но, на жалост, и саме поправке или су вршене од људи нестручних или се није обраћала довољна пажња на саму израду, тек је истина истинска : да су многа доцније издања у млогоме била гора од првога.

То је мени дало повода те сам 1879 године напиеао на тај бухвар критику, која је штампана у „Просв. Гласнику“, бр. 9 исте године. У њој сам изнео у најкраћим потезима све мане његове и

шта би се још желело од Буквара. И

сва одтадања издања дотеривана, су

према тим погледима што сам их ја ту изнео, колико се год то могло у староме Буквару. ·

Но 1884 год. министарство просвете покрене само ту ствар на ново и упути Гл. Просв. Савету питање: да ли може данашњи буквар за оси. школе остати оваки каки је, или га треба прерадити и како, или ваља израдити са свим нов Буквар " Проев. Савет упути то питање мени и г. Николи Поповићу учитељу. Сваки за себе, ми смо тај посао убрво свршили и поднели Просв. Савету своје мишљење. (Ко хоће да види ова наша мишљења, нека нађе „Проев. Гласник“ од прошле 1985 године и стране 80, 81, 82, 88, 84 и 85). И Просв. Савет донесе од прилике оваку одлуку: „да се у стари Буквар унесу поправке које су могућне по примедбама г. Ј. М. а

"да се изради нов Буквар са свим по

примедбама. г. Ј. М.“ Види исту свеску „Просв. Гласника“).

То своје решење Гл. Просв. Савет достави т, министру, и министарство распише у новинама стечај за нов Буквар. Узгред буди речено, да мени министарство повери и поправку старога Буквара и да скицирам за новине стечај

" према захтевима у моме реферату, и то

обоје ја извршим без икаке награде. Дакле стечај је расписан. Остаје писцима и радницима школским да радеин да се јаве, Први поднесе г. Арсенијевић читав неки тевтер од слика који је већ имао готов. Просв. Савет га упути мени као референту на оцену. Но пре него што сам га и примио, ја изјавим Проев. Савету: да ћу и ја да учествујем у расписаноме стечају, те с тога да ја не могу бити и оцењивач. Џад, да ли 1“