Učitelj

227

образованије српске матере.“ Вели писад слављене „Јестаственице или првиг знања 0 човеку.“ Вели писац неколико чланака од којих му је ваљда најважнији

|

ој 2 а « | „ Волим ти У штеља старога 6066. >:

А коме веле '

Веле писцу „Рада у 1 разреду осн. школе код Саборне Цркве“, писцу „Јагоркињином“, писцу „ Прилања деци у школи“, н садашњем редактору „Орпчетовом“, листу за децу....

Мало хвале себе самога. О, није читаоци. Ово је само мало паралеле, мало драстичнијега упоређења. Јер, читаоци, кад из онако мало примедаба на саму ствар, и из онаких примедаба као што сам вам их показао, референти изведу овакав закључак, да мој Буквар не заслужује ни по форми ни по садржини да буде прва дечија књига, онда је оно, ово драстично упоређењео, са свим оправдано. Свршили смо о Буквару. То јест, свршио сам ја овај претрес поштене критике беспристрасних референата.

Још мало дакле, па ће сунце просвете из Државне штампарије озарити

наш млади жељан знања свет по основ- ·

ним школама кроз чедо „стручне“ критике наше, а мој Буквар, веселник, што ни по облику ни по садржини, срам га било, не заслужује да буде прва дечија књига, остаје да га попада прашина по орманима , докле једном и ја, ваљда, не имаднем за свој „стручан“ рад и на Далеко чувено ревносно вршење своје службе хиљаду талира плате, те га не извучем из прашине и изнесем свету....

Р

А сад само још нешто. Доста 68 _ хвале. Хоћу баш мало и да се покудим.

Знате ли, читаоци, на колико сам „хонорара“ ја мислио , кад сам, грешан, некада-сањао да ће се мој Буквар примити # На 20— 265 највише до 30 дуката.

А знате ли, читаоци, колико је Просв. Савет одредио ономе скрпку што ће се звати нови Буквар '

— Равно сто дуката !,..

А да би цифра била округла, да би се све лакше рачунало, по десетичној системи, Просветни Савет је одредио и гр. референтима за њихов трудан, мучан и савестан посао свакоме по то

"динара, ,..

Е па да не каже сад човек да сам ја „невјежа !“ Да не кажем ја сад, сам себи, како ништа не умем и не знам !....

И то је решио онај исти Просветни Савет, који је пре био одредио мене за реферонта, који је усвојио мој реферат | у свему те предложио т. министру да се по њему распише стечај и министарство га расписало.... И томе истоме Просветноме Савету ја сам био упутио једну изјаву, у којој сам изложио све ове примедбе, као одговор на реферат гр. референтима, и само га једно молао: да у интересу истине, и правде према мојој личности, прими ову моју изјаву и сматра је као саставни део рада на Буквару и штампа је у „Просв. Гласнику“ поред реферата г.г. референата. И ако то не учини, сматраћу, да Просветни Савет нема више права да тражи од мене ма каке услуге. Правда и беспристрасноет захтевали су то. Просветни Савет прво је дао моју изјаву своме потпредседнику те да види „подноси ли да се чита у Савету“, и да нема каквих „личних ствари и грдња“

15"