Učitelj

230 _

име

_ вреди школован човек, а некмо ли што, поред тога; још за много што шта вреди. ( томе треба сам да размислиш, онда и сам драговољно дао своје дете у школу, а не би се од тога још и бранио.

Петар: Бога ми, учитељу, право ведиш, све је тако као што рече. За то хоћу да дам дете у школу и сваког ћу саветовати, да то чини. Нешколован и неписмен човек свуда ти се мучи. Ево већ више од месец дана како ништа за сина нечујем, а да је писмен он би ми се јављао, и чешће би ми писао. Дакле упиши и моје дете у школу.

— Радован: Сад упиши, учитељу, пандурево-бировљево — дете. Онај његов Миланчић сад је баш таман за школу (једни вичу: јесте богме њега смо заборавили, треба да га упишемо; а други веле: бога, ми то неће бити баш право, и од тога мучно што може бити).

= Учитељ: Видите ли, људи, како сте неправедни. Не помишљате што веле: „ни на бога ни на душу.“ Мало пре, кад је био говор о вашој деци, који сте млого

богатији од вашег пандура ин имате и за-

другара више — ви говорасте како неможете да дајете своју децу у школу, јер сте инокосви, нема ко да вам надгледа стову, помаже у домаћим пословима, ит. Л. А сад кад се говори о детету једног пуког спромаха, који је можда, чешће и гладан и жедан, јер нема одкуд да набавља ни најнужније потребе за живот — сад, ве“ лим, кад се о детету таквог сиромашка говори, а ви ни речице не велите у њетову корист, него још неки говоре како треба да му се детеу школу упише. Знате ли ви, да овај ваш пандур нигде ничега нема. Нити има ливада, ни њива, ни какви грађевина, а и стоке, готово може се рећи, да нема. Само има оно неколико коза што их Милан чува. Онегаговово и у животу држе, па хоћете и то да му укинете. Он није никако код своје вуће нити што код куће ради. Непрестано је на пандурској дужности. Нема нигде ничега, тако рећи.

За то и неможе да купи Милану ни одећу

и обућу, а некмо ди још ђачке потребе,

па би |

| | | | |

којих данас није мало. Оно истина, добро би било, да се и његово дете школује, али га он не може издржавати. Е па ко ће и како ће да га издржавар Ја држим ла то може учинити општина, Ако пристајете и ако пристану остали сељани у општини. да га цела општина издржава. Тиме би учинили, што но рекли наши стари, један велики севап.

Дакле, ако мислимо, да општина издржава Милана пандуревог, онда га можемо у школу уписати. Но ако се надамо у пандура, да га он издржава, онда слободно и да га не уписујемо. Јер знате да му отад нема зашта да купи ниобућу и одећу, а некмо ли још и друге школске потребе, без којих ни један ђак не може бити. Ако пристане ошштина да издржава поменуто дете, онда. ће поред њега моћи још који сиротан да се школује. На пр. нека свака пореска глава плати највише по педесет пара динарских уз порез, па ћемо са том сумом моћи потпомоћи још неколико сиротана, који би ишли у школу. То нам се 50 пара динарских неће ни познати, а међутим, тиме ћемо учинити једну велику доброту деци и њиховим родитељима, па и школи и држави. (Одборници, кметови и председник на ово присташе, и договорише се, да идуће недеље позову све сељане на општински збор, те да се о овој ствари сви договоре и да донесу коначну одлуку).

После овога продужише уписивање деце у школу, које се вршило као и довде. Код сваког су детета мање више задржавали и неки су говорили, како га треба уписати, а неки обратно. Кад уписаше двадесет ученика онда престаше уписивати, јер веле довољно је двадесет ђака у 1 разреду; поред ђака у остала два разреда. Тако је и било. И с тим су завршили уписивање деце у школу које је трајало читав дан.

(Доцније је сума од улаганих по 50 пара. динарских нарасла прилично. А још доцније то је се претворило у фонд за потпомагање сиротних ученика основне дотичне школе. Данас тај Фонд располаже са доста великом сумом и редовно потпо-