Učitelj

__266

из чега је биље састављено. То ћемо срество и ми употребити.

Ево једне суве стабличице од грашка; направићу од исте један снопић и метнућу га на пламен наше свеће. Шта сте прво опазили Р

Учен. — Беличаст дим. |

Учит. — То је водена пара. Уклонио сам снопић. Какве је боје ова страна -што је била изложепа ватри

Учен. — црне.

Учит. — Тојегар, или боље рећи угљен.

Да оставимо угљен који је био на пламену, Шта је било с њимг

Учен. — Сагорео и отишао у ваздух.

Учит. — Но ево једног дела што није отишао у ваздух.

Учен. — То је пепео.

Учит. — Могу ли се показати промене што их ми примећујемо, кад се сагори дрво или ма каква биљка р

Учен. — Може, господине.

Учиг. — У биљкама има дакле двоје: једно услед сагоревања одлази у ваздуха друго остаје као пепео.

Први део биљке зове се органски део, а други — неоргански или минерални. У другој ликцији ми ћемо разчланити (раставити, анализирати) неоргански део биљака. да данас ће бити доста да изведемо у кратко оно што смо научили. Тај посао извршићемо у облику писма.

Треба помоћу питања постићи кратки разумљив садржај од прилике овакав:

Драги мој Теофило,

Ми смо данасу школи отпочели основно предавање из земљорадње.

Ова прва лекција јако ми се допала, па сам с тога и наумио да ти из ње пошљем

"кратки садржај.

Ево дакле шта сам научио.

Да би се земљорадња се коришћу изучила, треба се упознати с оним што биљке узимају из земље себи за храну. Али, да би се сазнало из чега се биљке састоје, најбоље је срество да се оне раставе. Овај начин изучавања зове се рашчлањавање (анализа). Тоје онај начин који смо ми применули на осушену стабљичицу од грашка.

Стабљика ове биљке савијена у снопић и метнута на пламен од свеће сагорела је и ишчезла у ваздух; но ипак остао је један део доста мален у виду пепела.

На тај вачин доказали смо да биљке имају у себи два деда који се међ собом доста разлакују: један део који се услед сагоревања претворио у ваздушасто тело (гас) и који се зове органски део и други део који је остао у виду пепела, и који се зове неоргански или минерални део.

У првом писму упознаћу те са оним што будемо одкрили у минералном делу биљака на основу испитивања (опита) која ћемо

кроз кратко време вршити са нашим ва-_

љаним учитељем. ; До тога времена прими, мој драги ТеоФило, пријатељско руковање од теби на-

клоњеног : Евђенија.

ЗАПИСНИЦИ 110 УЧИТЕЉОКЕ ОКУДШТИНЕ

11. САСТАНАК

држањ 4. Августа 1886. године у Београду у сала велике школе.

ПОЧЕТАК У 81), ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО : Филип Видаковић.

(СВРШЕТАК). Димитрије Ј. Путниковић. Ја, мислим да, се о овом цитању може говорити са два

гледишта: може се говорити о томе како би требало да је и о томе како је данас нужно. Ја признајем да се књигама не развија дечија умна моћ онако, као што би се то могло чинити, кад би се учило из учитељивих уста, а без књига. И с тог гледишта и ја бих био зато, да не буде књига, у основној школи. Али кад се узму у 06зир данашње наше прилике; кад се узме то, да је код нас много школа са 4 раз.;

а АРА о

| :

+