Učitelj

810

тако, да свака слика преставља јединке из биљног и животињског света тј дана свакој засебној слици у великом формату буде само једна животиња или само једна, биљка насликана као што су нлр. Леманове слике.

Према свему овоме извештајни одбор предлаже 11 учитељској скупштини, да горњи предлог Главног Одбора учит. удружења са изменом Извештајног одбора о Шрајберовим сликама — акламацијом прими и да се умоли г. министар просвете и црквених послова те да се министарство постара како ће се што пре све школе знабдети потребним училима пошто је по-

знато да успех и напредак наставе у великоме зависи од добрих инужвних учила.

5. Августа 1896 г. у Београду.

Председник Извештајног одбора, Драг. Т. Марковиа.

Известилац одбора, члан, Јов. Д. Јоввновић.

Чланови : Иван Батавељић, Сава Шаргић, М М. Протић.

ЗАПИСНИЦИ 111 УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ

ту. САСТАНАЋ држат 5. Августа 1886. године у Београду у сала

велике школе.

ПОЧЕТАК У 9 ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО :

Филип Видаковић.

(СВРШЕТАК).

Коста Петровић. Главни одбор кад је поднео предлог имао је на уму да докаже, да је очигледна настава неопходно нужна и да покаже предмете оне за које ни половина учитеља не зна да могу бити очигледни. За тим да покаже срества којима се та очигледност постиже; и на послетку да покаже начин како ће се та учила да набаве.

Јован Д. Јовановић. Да одговорим г. Којићу, који вели да би предавачи требали учитељима да набављају збирке. Збирке које скупљају предавачи нису њихове, оне су им потребне за њихове школе. У осталом што велите да би г. министар требао да нареди предавачима да они скупљају за нас збирке то је неумесно. Господо, чак би се ја у томе случају бунио, кад би ми се тако што у дужност натурило. По моме мишљењу о овој ствари г. министар не би

ни говорио као министар, но као човек који жели напретка просвети и онда би и он рекао ово што је у нашим штатутима. Неко рече да се учитељима београдским има највише да пребаци за нескупљање збирака. У колико се може у опште нама свима да пребаци, у толико се може и београдским учитељима. Г.Грујици Џротићу имам да одговорим, да смо ми имали на уму само ниже основне школе за то. што су више основне школе врло ретке. Овде је говор о училима а не реорганизацији. Ја тражим да се овај предлог реши.

Председник. Ја мислим да је ствар довољно објашњена. Ако је скупштина вољна да се и даље говори онда да се говори. (Вољна да се говори, да се реши). Молим вас да поставим питање: ко је за то да се реши тај нека устане, а ко је против нека седи. Већина седи, дебата је свршена. (Вачу : није свршена. Траже да се понова, питање стави).

Председник. Да ставим понова питање, ко је за то да се више не говори нека седи, ко је против пека устане. Већина устада. Дакле господо да продужимо дебату. Има реч г. Мих. Протић.

Михамло Прогић. Приметио сам код г. предговорника да се многи хватају за спо-