Učitelj

не би могла установити и виша основна школа, мора бити продужна школа, коју ће по прописима овога закона бити дужни походит сви они, који би нижу основну свршили, а не би у основној вишој или у каквој другој школи учење продужили.“ Одмах за тим у закону стоји: „Подужној школи је задатак, да знање стечено у нижој основној школи утврди и по могућству прошири.“ — Оваквих школа данас има мало у Србији. Њихов курс траје две године, а предавања се држе једанпут преко недеље. Оне немају нарочитих наставника, већ у њима раде наставници нижих основ. школа.

У овим је школама задатак моралног васпитања са свим немогућ, пошто на, ове ученике скоро јединствено утиче улица или радионица.

Други је задатак утврђивање и проширивање стеченог знања. Гл. Одбор је из свога искуства и из искуства својих другова увидео, да је у продужвим школама онемогуђен и овај други задатак.

Имајући у виду све напоменуто и полазећи са свога јаког искуства, које се састоји у томе: да су наши занати врло слабо развијени : да су наше занаџаје махом сиромашни људи; да већином имају по једног шегрта — Главни Одбор изјављује пред скупштином :

СА Рм —> __---

1. Посећивање продужне школе у нас је немогуће.

2. Продужна школа у нас није у стању да изврши свој задатак ; и

8. Место продужних школа треба увести свуда више основне школе.

На све ове закључке Главни Одбор још пре долази, кад обрати своју пажњу на велику оптерећеност српских учитеља.

( овим Главни Одбор закључује своје даље резоновање о нашим основним школама, а обраћа се с молбом Ш-ћој учитељсвој скупштини, да ово питање свестраније претресе и да на крају донесе резолуцију о томе:

Да ли је потребна реорганизација основнид школа 28

80 Јула 1886 год. Београд.

Председник учит. удружења, Петар М. Никетић.

Деловођ, Стеван Зарић.

Чланови : н. Р, Поповић, Ник. Стојановић, Д. Ј. Путниковић, Филип Р. Видаковић, К Петровић, Благоје Недић,

ОДВОЈаКО ТАНА 9 ПРЕДЛОГУ „РЕОРГАМИЗАЦИЈА ОСМОВНИХ ШКОЛА“

Ја мислим да нема учитеља, који није опазио ма коју махну данашње основне школе и који не би желео да осн. школа буде боља. Сваки ће дакле рећи са једном речју да је реорганизација, потребна. О потреби реорганизације не треба ни говорити,

јер нема оних који то споре, нема дакле _ опозиције. Још нешто. Главни циљ скупштински јесте, да на свом састанку донесе

важне одлуке о истакнутим питањима и да свако питање савршено расправи и сврши, то сматрам да је дебата о нужности реортанизације непотребна пи штетна. Непотребна, је, јер се само питање не решава, но се опет оставља за другу скупштину, да се онда поново говори, а штетна је за то, што се траћи скупштинско време које би се могло употребити на што корисније. С