Učitelj

500, а с тим се не може изаћи на крај и удружење ће бити оназађено, а лист ће морати да престане. И ви, кад сте одба- | цили ове измене, ви идете на пропаст и удружењу и листу. Ја пак нећу да будем саучесник у томе и за то дајем оставку. Бучовић. Мени се чини, господо, да Гл. Одбор иде #з једне крајности у другу. Окушштина мора. признати, да је Глав. Одбор радио енергично на томе да се ова скупштина састане. Али на једанпут не примајући се чланства иде против удружења, јер нигде нема бољих згода за штампање

Листа него у Београду, и онда ја мислим да главни одбор треба да се прими те | дужности, иначе иде против удружења. |

Никетић. Ја ћу много ладније говорити О ствари, и бићу врло кратак. Ствар је врло важна. Ми смо радили као што знате од друге учитељске скупштине до данае, а како смо радили, то је било у мом гоВору изложено. Ми смо видели шта смета учитељском удружењу, шта треба праметити и допунити. Ми смо дуго мислили, одредили смо ужи одбор, и он је своје одлуке донео у седнице Главног Одбора, који је то претресао у 4—5 седница. Дакле, рађено је полаво, и на послетку дошло се до закључка, који смо у предлогу изнели. Ми смо казали да треба учитељско удружење да поставимо на чвршћим основима, а не да остану стара правила, па да га може еваки најмањи поветарац да покрене где хоће. _

Ви кажете имамо за лист 500 динара. Али то није ништа. Имамо 406 претплатника, у пола цене, то 2000 динара. Око уређивања листа потребно је 4000 ДИН., И и кад додамо суми 2000 динара још оних 500 што ћемо узети из главнине, онда има свега 2500 динара. а недостије још да се исплати 1500 дин. Хоћемо ди и тих 1500 динара, да узмемо из готовине > Лако је из готовине трошити, али је тешко стећи. Друго, по штатутима ОВИМ скуп„штина нема права да реши да се изда и један грош, а не може скупштина рећи да се изда више, него колико кажу штатути. И излази на послетку то, да ћемо таво-

рити с листом једно месец-два дана, и онда нам апсолутно више нема, помоћи, јер нам није никаква помоћ од 400—500 претплатника. Немојте бацати кривицу на, Главни Одбор, ви нисте примили измену штатута, и досадашњи одбор скида одговорност са себе, и ми кажемо да нисмо погрешили.

Ви кажете Главни је Одбор крив што није штампао измене и допуне штатута. Ви треба да знате, да ни један предлог до сада није био штампан, и ми смо први пут на овој скупштини изашли са три штампана предлога. Ни један одбор није поднео оволико труда, колико овај, и ви кажете да није урадио што је требао да уради. Ово ми изгледа од прилике, као кад би ви радили три године, и добијали по петицу од ревизора, а четврте године, кад би највише радили, да вам ревизор да двојку.

Пера Димић. Близу 30 година, служим, био сам члан разних дружина, имао сам прилике да проучавам развитак друштва, пратио сам од почетка овог нашег удружења, сваку појаву, сваки корак. Није било прилике никада, да нисам видео, да је одбор и онда кад није знао администрацију да води, да нису људи брижљиво радили, да заведу нешто. Ја разумем да је овај одбор пре три месеца, после свршеног рата, онда кад је земља почела да узима правидан ток, онда су они поред тингл-танглова и орфеума непрекидно седели, мучили се, радили и саветовали се о свему оном, штоби учитељско удружење увеличало и довело до степена, до кога, се жели. Ја могу толико казати, да ове измече штатута, о којима је мислио Главни Одбор, носи само време. Нема тога друштва, где се у штатутима чешће неке измене не чине. И ја мислим да, морају и3мене да се учине (чује се: свршена је ствар) и да се умоде чланови, који постоје у одбору, да остану и даље у одбору.

Драг. Марковић. Имам неколико речи да одговорим овим пророцима. Нас нису Довели на скупштину чланови Гл. Одбора; нас је довела свест о узајамности нашој наспрем школе и школских питања, и то