Učitelj

487

он прочита све оно као резултат што

је пре тога утврђено и објашњено. Сад | нема више опасности да ће чешће тро-

читавање и утврђење коначних истина бити „бубање“, као што је било, и као што би било, да се пре тога није 06јаснило. Такву употребу учебника ја сам замишљао, кад сам, кло што се види, и сам за њи. Наговестио сам у једно и какњи треба да су учебници. Казао сам да они нису за то ту да учитељ (и сваки наставник) не ради ништа. Противу могућих злоупотреба, не помаже ни бескорисно анатемисање учеоника.

Вредноћу и методу поштовати ваља,

ваља их собом имати, али се не ваља,

никада толико занети моћију методе, да вера у сам метод буде и вера у чудотворство. Ја знам и уверен сам да само из превелике љубави према свом раду, % из превеликог самопоуздања, они, који нису за учебнике, таквог су уверења. Добро би било, кад би тако било, да учебници не требају. Али на жалост сувопарна — диктира и другојачија мњења. Сам дух дечији, својом немоћу да што поуздано и трајно очува, лишио је нас те могућности, да му све до у незаборавима времена можемо препредати. Шта ми памтимо од свега што смо преживели, па и од свега што смо, често са толико збиље, учили % Онако

ПИНК

исто као што нама учитељима требају књиге, — тако исто ч ђацима свију школа требају књиге, ако тоћемо да нам што раде. Нисмо ли ми и више и дуже и брижљивије учили све што знамо, па — који је тај од нас, који се вњигом не подсећа '

За то, сто, и из истих разлога треба дати деци њихову школску књигу у руку, у којој ће, опет велим, наћи оно што су са учитељем већ учили, трешлаи. А благодарећи напретцима , које је основна школа у Србији показала, не треба се толико бојати онога старога безумнога учења на памет, ако ђаци своје учебнике — у лепом облику —- имају. Овачији је рад школски и сувише јавности и надвору приступачан, да нема узрока бојазни да ће на дуже време ко моћи учебнике влоупотребљавати. И ко се не одаје самообманама, тај ће веровати у речи русовљеве, које сам на чело овога састава ставио, 'да је привидна лакоћа с којом деца уче узрок извесне штете за њих, као и то, да је истина да деца немају правог (т.ј. онога најпоузданијег логичког) памћења, пошто су неспособна да оцењују, да суде. Ко добро буде своје „Најдаровитије“ ученике посматрао, увериће се о овог непрајатној истини, и тражиће јој лека.

НУЖНА НАПОМЕНА

Скоро свима учитељима, а нарочито онима, који су у исто време и читаоци „учитеља“, познато је, да је на овогодишњој (П1) учитељској скупштини

претресано, поред многих осталих врло вазњних предмета још и ово питање: да ди је потребна рсорганизација (преустројетво) наших основних школа. Да