Učitelj

се одговори на то питање, као што захтева огромна важност његова, претресени су сви важнији фактори у данашњој организацији (уређењу) наших школа ; и, после тога свестраног претреса дошло се до начелног закључка, оваког: да данашња организација таштит основних гикола не ваља, и да је потребна реорганизација исти.

Осим овога, познато им је још и то, да је иста скупштина изабрала један одбор од 15 учитеља, коме је ставила у дужност, да састави формалан пројект за нову организацију оси. школа, и да га изнесе идућој учитељској скупштини на специјалан претрес. Али још им није познато ово: да су скоро сви говорници о овој ствари, говорили, да треба сви учитељи и остали људи који се осећају способни, у току ове школ. године преко нашег листа „Учитеља“, да пишу о свима важним чињеницама, које треба да уђу у организацију школа, те да се чују разна мишљења, е да би се тако створила што савршенија организација. Ово сматрам за нужно да напоменем с тога, што се неће још за дуго штампати у „Учитељу“ (у записнику скупшт, рада) ток дебате о овом предмету, те да из исте читаоци ово дознаду, и величина и важност овог питања захтевају да се што пре и што више о њему ради.

Ја ћу сад овде споменути о чему би требало најпре и најпре писати. Најпре и највише треба писати о овоме: да ли је могуће ж како извести код нас таку организацију школа, каква треба она да буде по педагошкој наџци. Ако није могуће — шта смета томе, ч шта би требало учинити да се то постигне,

О програму, распореду и плану ; о надзору, 0 школским одборима — требају ли нам и како да се они уреде, ако требају ; је ли могуће извести код нас начело обавезне наставе, и како; треба ли и даље да остану четвороразредне школе са једним наставником ; требају ли нам више и продужне школе, и како да се оне уреде — ако требају ; да ли наше основне школе одговарају својој цељи; ако не одговарају — за што; шта би требало урадити па да одговарају; да ли су сви садашњи наставни предмети неопходно потребни, могу ли се неки избацити, који, и за што; треба ли груписати школске општине; о на-

„ну заједничког храњења и становања

ђака; о премештајима и казнама учитеља; о односу између цркве учитеља; о двојаким дужностима “ правима учи-

теља, — као граћанина ове државе и „учитеља. Ето, ово су, по мом мишљењу, нај-

важније ствари у организацији школа, које, без сваке сумње, заслужују пажњу сваког школског радника, а највише учитбља. Због огромне важности њине, треба сваки учитељ, ако не пише, а оно бар да мисли о њима, па да дође на идућу учитељску скупштину са рашчишћеним појмовима о овим стварима, и тамо енергично да заступа сваки своје гледиште, које добије мишљењем о овоме.

Но, и ако су ово све веома важна питања, за напредак просвете у нас, која се поред осталог највише и добија среством добрих школа, опет нису сва подједнако важна ; и између самих њих има равлике ; једна су важнија, а једна најважнија, од оних осталих. Најважнија бу од свију њиљ она трва два питања, која су у главном једно шитање. С тога