Učitelj

КАША БЕДЕШКА 0 БУХВАРУ

Читаоци се сећају наше белешке : „Отвар о Буквару је пред судом", која је изашла у 24 броју „Учитеља“. Није нам никако била, намера, да у једној краткој белешци критикујемо нови Буквар, коме је писац госп. Стева Чутурило (еић) учитељ језика, на крагујевачкој гимназији. Исто тако није нам ни на ум пало, да кога оном белешком изазивамо ; или да му оспоравамо засљуге стечене за Српство; пли да му одричемо право поданства им грађанства у Србији; или де му не признајемо стечени глас и заслуге на школској књижевности; или да потиремо заслуге његовог племена за Србију и да му бришемо проливену крв по равној Шумадији; или... или... ИТ. Д.

Ево шта смо ми хтели. Ништа више до једино то, да копстатујемо Факат, да је чланак: „Ствар о Буквару“, дошао пред суд услед тога, што су двојица референата нашли да за њих има у ономе чланку „увреде» и „омаловажавања“. Узгред смо само напоменули, да је то, може бити, први случај, да ствар полемичке природе дође пред суд и т. д. Осем тога писац оне белешке исказао је у кратко своје мишљење о новом Буквару г. Чутурило (вића), наравно, по што је прочитао Буквар, и по што је уверен да боље познаје нашу основну школу и све приликеу њој, него писац новог Буквара.

Али догодило се баш оно, што ми нисмо ни слутили. У 40 броју „Весника крагујевопшт.“ изашао је са дугачким одговором на нашу кратку белешку у 24 броју „Учитеља.“ И шта мислите читатељи: је ли Г. Чутурило (вић) у своме одговору побијао педагошким разлозима оно, што смо у натој белешци напоменули о његовом Букваруг Ви нам не можете дати одговора, јел' те, јер нисте читали одговор т. Чутурило (вића). Е лепо, онда ћемо вам ми казати. У

Писац новог Буквара нашао је неких десет тачака, у нашој белешци (а ви знате, да их није било десет), на, које нам је имао

да одговори. И ево шта нам одговара та букварска величина.

У првој тачци свога одговора писац је ударио у најтању жицу и довикује нам овако: „Ствар о моме Буквару прошла је кроз све надлежне инстанције: а те су: Просветни савет, његова комисија, министарство просвете и на послетку једна суперревизија у министарству просвете. Кроз више инстанција није прошао, нити је строже цензуре издржао и један учебник“.

Тако дакле. Место да се писање онаког Буквара правда потребом наших школа и школских прилика; место да се педагошким разлозима докаже, да је онакав метод у писању прве дечије књиге најпризнатији, најлакши и најбољи, а све с обзиром на наше школске прилике, писац Новог Буквара нашао је други излаз, много лакши и много практичнији. Он је свој Буквар барикадирао! са „Саветом,“ са надлежним инстанцијама“, са „комисијама“ па чак и са „суперревизијом“! Е, сад чик, ко сме ударити на такву тврђаву"! То вам је читав град! Али ми смо синови јуначке и „равне Шумадије“ па нећемо назад. Истина нећемо одмах јуришати на тврђаву, јер, знате и мипо мало знамо тактику, али ћемо је опколити н држати у шкрипцу. да сад, у почетку, опалићемо по неки метак, да опробамо колико је јака тврђава. Но пре тога да поменемо нешто нашим читатељима. А ево шта. Г. Чутурило (вић) није само хтео оним „инстанцијама“ и „супер: ревизијама“ да заклони себе и свој Буквар. Ако се не варамо. а имамо права да сумњамо, да је г. Чутурило хтео да нас покаже прстом министарству просвете и да му рекне: „па ти си примио мој Буквар, што сад пушташ ове, да нападају! Преварили сте се г. Чутурило(вићу). Министарство просвете има озбиљнија посла. Осем тога, ми гајимо то уверење, да ће нам министарство бити увек благодарно, кад год с разлозима докажемо, да нешто не ваља