Učitelj

у нашим школама, те да оно може предувети мере за поправку, А сад да видимо како стоји тврђава.

Буквар г. Чутурила доиста је прошао кроз све „надлежне инетанције“. Али молимо, упамтите израз „про'"ао !“ Но лруго је питање, које г. Чутурило(вић) неће да додарне, а то је, да ли је он доиста издржав критику као што требар Ваља знати да је Буквар издржао критику само пред тројицом референата, а више ни пред ким. Провветни савет само је благословио оно, "што су рекли гг. референти а министар просвете, нити је могао, нити је хтео, нити је било умесно да одриче компетентност саветским референтима. Он је примио Буквар, остављајући и одговорност и славу писцу Буквара и ресерентима! Суперревизија! (знате, било је већ дотле ревизије) у министарству просвете није држата с пе-

дагошвког гледишта, већ се при разгледању Буквара приметило, да у њему има језикословних погрешака. С тога је Буквар предат једном стручњаку, чиновнику, који је учинио све језикословне исправке, које су послате писцу, да их унесе у Буквар. То је на жалост пишчеву, та „суперреви-“ зија“ у министарству просвете. И писац Буквара нашао је, да се брани. Што се

"брани кад се не одбрани.

Ми овим нисмо доказали, да није добар нови Буквар, али смо само показали какве су то „инстанције“ кроз које је он прошао, и читатељи нека сами суде да ли су те инставције чистилиште кроз које се идеу рај. У осталом ми нисмо ни узели да критикујемо нови Буквар, већ да се бргнимо од извесних нападаја пишчевих, а критика, у своје време неће изостати.

(СВРШИЋЕ СЕ).

~ ФЕ ЕР Еол О од јр рЕНА

ПРЕВЕО Петар Марковић

ГЛАВА 1 Свеза између духа и тела

Факта која нам показују. да свеза између духа и тела није случајна и делимична, него у свему потпуна и стална, овога су рода:

Пре свега посматрањем свуда и у сва времена видело се, да осећања, имају свој природни језик или свој природни начин изражавања. Појаве, које уз поједина осећања иду и којима се ова одликују, тако су сталне и непромењиве, да и њих сма-

трамо као један саставни део самога осећања.

Омејање у радости, мрштење лица кад се осећа непријатност или бол, укочен поглед у изненађености, дрктање у страху, глас п поглед њежне љубави, намргођеност у љутини — све је то, као што се види, нераздвојно свезано са осећањима, која се тим исказују. Ако се неко осећање и по-

јави без онога знака, који уз њега увек иде, онда ми то објашњујемо или хотимичним прикривањем или тиме, што је узбуђење било слабо, па није било у стању да покрене и телесне органе; јер узбуђење мора имати извесан степен јачине, па да и ово може учинити. ')

) Ово нам показују следеће примедбе Дарвинове : «Већина паших осећања (требао је да каже «сва» тако су тесно везана са својим облицима изражавања , да се тешко и примећују, кад је тело пасивно. — Један човек може знати да му живот о концу виси, а и од свег срца желети, да се спасе, па ипак — као што је Лудвик ХУГТ. урадио, кад га је разјарена маса народа опколила — рећи: «Зар се ја бо-

јим 2 опипајте ми било!» Тако јако може и по-

једини човек другога мрзити. Али докле год се његово тело не узбуди, дотле се не може казати да је разјарен.»

Слично овоме вели и Ог. Мапаз]еу: «Сама мишићна радња није само израз страсти, него