Učitelj
и других наука, из којих су се задатци могли давати“. —
„Чудне бруке, грдне мјетавине. Чујасте ли како се појаше“. (Ово је изостављено у извештају).
Дакле учи се Ботаника и то описна а поред ње и Геометрија, и оба се та предмета предају очигледно. Ученици излазе само један пут у чоље и то не само онај разред, који учи Ботанику, него цела школа, и сви наставници. И за тај један дан, с таком гомилом ученика и с толиким разредима, слушај, каква се чудеса праве; они ту добијају прилику „да виде и примене оно што су у школи учили и слушали“, они ту прикупљају и посматрају много ствари из Јестаственице, добијају задатке из Геометрије, из Рачуна „и других наука из којих су се задатци могли давати“2! И све се тако очигледно предаје!) И све се врши за дан!!
„Олушај, бабо, све ти верујемо Може бити и мједено гувно Јахати се може на вратило
Ма за лађу и весла сребрна, То ти нико вјеровати неће Јер је сама преништава лађа,“
Ко год зна шта је Описна Ботаника и шта је Геометрија знаће, и то, да је апсолутно немогуће ове предмете очигледно предавати кад се с ученицима излази у поље „једног дана,“ и још у онакој гомили. И кад се оно што наведосмо, не би налазило у једном званичном акту који је поднет министарству просвете, онда би се морало мислити, да је оно машинална погрешка што се тврди: да се ти предмети очигледно предају, а одмах се додаје, да су ученици једног дана ишли у поље, те онака невиђена и нечувена чуда починили. То би био једини пут да се ова непојмљива противуречност објасни. Али по што је ово званичан акт, то је свако тумачење искљу-
24
чено. И сад је питање: како се може 06јаснити та очигледност о којој се у извештају говори.
Ја сам у први мах мислио овако: у библији се каже, да је Бог створио овај свет за 6 дана, и вели се, да су ти дани били много дужи, него што је сада. Од створења света протекло је већ неколико хиљада година. У томе ведиком размаку времена много се шта изменило, нешто се и покварило, а много које чега и нестало је. Једном речи: сад се већ осећа велика потреба, да. се овај свет у неколико догради и поправи. И сад за штосе неби могло узети да је то дограђивање и поправљање света почело прошле школске годинер А кад је то почело, онда су и дани морали бити, бар за време тога рада, дужи, као што су били и кад је стварана ова васељена. Тај рад није почет у један пут на целој земљи него у једном извесном пределу, и за то ми остали, који ван тога предела живимо, нисмо могли то знати. Међу тим наставници „дотичне“ школе, која постоји баш у томе пределу, одакле је почело дограђивање и поправљање света, могли су увребати тај библијски дан, те изаћи са својим ученицима и дати им прилике „да у природи“ све оно посмотре, скупе, израде задатке и друга сва чуда почине. Тако сам мислио. Међу тим преварио сам се. Јер из дотичне вароши, у којој је та школа, добио сам поуздану вест, да тамо није било никаквих библијских дана, и да се и дани и све остало, креће оним правцем, којам се и пре кретало.
И ето то ме је натерало да помислим: онда мора бити или чаробних дана или мађијске очигледности и да питам: у
„је ли ово причина управа, Којој тајну постић не можемо 2 Јел истина, е ово, овако
Ал' нас очи сопствене варају“ 2
(СВРШИЋЕ СЕ).
о раврем-—————