Učitelj

25

ИМАЈУ ЛИ УЛИВА ФИЛОЛОГИЈА И ШКОЛА НА ПРАВИЛИОСТ ГОВОРА

У 5 бр. „Учитеља“ пр.г. штампана је моја, критика на Убавкићев Земљопис, у којој сам, између осталог, казао ово: „што се још у говору овд. људи (у ново ослобођеним крајевима) чује 1 место О, у 1 (прошлом) глаголском придеву, то је крива несрећна, судбина, те се није могао резултат рада наших Филолога и на њих пренети средством школа.“ Поводом овог, што сам овде из моје критике цитирао, написао је г. Ј. Ђ. Големовић чланак „1. на крају слога“ који је штампан у 8 броју „Учитеља“. А овај пак његов чланак дао је мени повода да напишем овај чланак, који ће бити 06јашњење горњих мојих речи, и одговор на, примедбе г. Јакова.

Г. Јаков у свом чланку казао је да би се из ових мојих цитираних речи „могао извести апсурдан закључак: да су српски филолози кроза школе створити правилни језик српски и да ће сад само дај, боже, здравља, то исто учинити и у Новоослобођеним крајевима. Занимљиво би било још и то дознати, на које ли је Филологе и школе мислио г. критичар, кад се зна да је ремећење овог полугласа почето још у ХШ веку!“

И ја кажем да је апсурдан овај завључак, који је г. Јаков извео из ових мојих речи!

Из ових Јаковљевих речи јасно се види да он каже, да наука о српском језику (као резултат научног рада наших Филолога)и школа немају никаква уплива на правилност говора! Напротив, ја сам тако тврдо убеђен у моћ уплива те две важне чињенице на правилност говора, да чисто сумњам да има још и ко (осим г. Јакова) да сумња у то.

И ја знам да нису баш само Филолози српски створили овај правилни говор ерпски, ади ипак држим да су они имали упдива те је он оваки, правилан. Ја знам и то, да су они данашњу науку о српском језику, изведи највише према говору ве-

лике већине српског народа, и према неким Физиолошким узроцима говорних органа. Али знам и то, да сад треба том науком, тим правилима говора, преко школске наставе и књижевности, поправити говор оних који погрешно говоре; т. ј. држим да сеи изучавањем филологије у школама поправља неправилан говор, те постаје правилан. Мени се чини да о том нема сумње.

да. доказ овога служи ми завођење учења српског језика у свима школама. Нико не може порећи, нити може порицати, да се учење српског језика заводи за то, да се у школама науче правила. (са узроцима) тога језика, па да се после према њима говори: — и то разуме се они, који говоре противно тим правилима, а који већ говоре правилно да знају по чему је њихов говор правилан. Па зар се тако не поправља, неправилан говер среством рада наших Филолога и школа 2

да доказ овога служи ми и онај распис нашег министарства просвете, којим се наређује да се у овим и источним крајевима у школама обрати највећа пажња на српски језик. Као сигурно може се рећи, да је министарство то наредило за то, што зна добро да се у школама, наставом и школсвим књигама, поправља, говор; иначе не би оно ни писадо овај распис на штету

других наставних предмета. Ја мислим да

је г. Јаков и без овог расписа поправљао ђаке у говору у школи извесно за то, да их научи правилно говорити. Па зар се према овом не може рећи, да се школама

поправља неправилан говор, а ствара правилан 2

За. доказ овога служи ми и оно познато растурање и натурање штампаних књига (које су увек написане према, правилима дотичног језика) пропагандирајућих народа, 0ним народима, који хоће да придобијају. У време турске владе Бугари су у тој намери овуда много таквих књига на свом језику растурали. А да се боље растурају