Učitelj
87
„Боже мили чудна разговора ! Би ли ово ђеца пословала 2“
Ако је се хтело казати министарству просвете, да се може са свим наопачке радити у школи, онда је и оно место у извештају умесно, само у томе случају, ако је то министарству била непозната ствар.
Али ја држим, да је министарство то знало и раније, да се може баш и наопачке радити, и онда не могу да нађем никаквог другог разлога, рад чега се таке ствари стављају у извештај, ако то није било једино ради пикантне ироније на целу Педагогику. Ако је ово последње била цељ, онда и писац извештаја и његови наставници, могу бити уверени, да су постављену цељ тако сјајно постигли, да се боље не може пожелдети.
Само би још интересно било, да човек некако докучи шта ли је министарство из овог извештаја научило. Овака лепа иронија, која би могла поднети и за, најбољи шаљиви лист, доиста заслужује сваку похвалу. Само је мадо незгодно што човека доводи у искушење да верује у вештице и које какве мађије и чаролије, и из тога разлога изгледа да би било умесно — бар тако бих ја радио, да сам начелник менистарства -— да се замоли писац извештаја и наставници дотичне школе да објасне она чудеса и ону очигледност. (С овим нећу да кажем, да бих ја тражио некаквог званичног „објашњења“ и томе „подобно“, него мислим да би се то могло све свршити лепим и приватним путем. Нпр. кад бих ја био у мипистарству просвете, и прочитао онај извештај, онда бих написао један овакав акт (ади не званично):
Господине ,
„Амана ти не наиједи се. А како им читаш летурђију, Кад овако у писмо затежеш 2“
А због чега не би могло и само министарство да учини једно тако пријатељско питање» Ово доиста не би никога вређало, а опет би се постигла цељ. А зарад самог искорењавања сујеверства требало би ми-
нистарство ово да учини. После, богме, за нас учитеље ово би имало и другог значаја. Јер ако они сви, који се налазе у министарству просвете, прочитају неколико овакових извештаја, могу лако доћи до уверења да има вампира и вештица, и шта ће онда бити Зар они онда неће салетити министра, да предузме какве мере предсторожности, те да их бар у министарству осигура од таквих авети. Наравно, мичистар им неће уважити молбу одмах, и одупреће се њиховим захтевима, један пут, два пут, па и десет пута. Али кад онн сви навале и једногласно узвикну:
„Има кнеже некијех рогуша, Под облак ће устриједит орла.“
Онда ће на послетку и сам министар попустити и одобрити да се предузму мере предосторожности. Па. шта ће онда бити Једног лепог дана ми ћемо видети, да је цело министарство „просвјешченија“ начичкано самим глоговим трњем и кољем. И дед онда приђи, да молиш за премештај или за „апарате.“ То би била велика сметња за све школе, а нарочито за нас учитеље, и за то ја мислим, да је министарство требало да припита приватним путем за ова чудеса, наравно, у оном облику горе, са свим благо.
Џа баш ако не би било никаквих других разлога, због којих би ово требало учинити, те да се не затрни министарство, и сам онај због набавке „апарата“ био би довољан. Ено погледајте у извештаје како средњих тако и основних школа, па ћете одмах видети кака ужасна оскудица влада у „училима и апаратима“ по свима нашим школама, Ту ћете видети како се сваке године и у сваком извештају запомаже за „апарате“, па то немилосрдно министарство као да и не хаје за таке ствари. То-
" дики људи предлажу и лепо доказују и
разлозима, како министарство треба да набави што пре за све наше школе бар најобичнија учила, као што су: једна, вбирка бувава, растова, грмења, грабова, клепова . зове, леекова, брестова , топола,