Učitelj

Чех и ко је после њега управљао Чешком на зна се. По предању, Чех је становао у селу Цтињевши под Рипом, где је умро сахрањен. Број нових чешких становника,

> —

није био велики, боравишта њихова већинон беху поред река, по плодним долинама

и равницама. Остатак земље заузимаху шуме или ливаде.

г

ЗЕШЉОЛИС КРАЉЕВИНЕ ОРБИЈЕ ЗА ПТ РАЗРЕД ОСМ,. ШКОЛЕ ;

написало В. Карић, ПРОФЕСОР

ПИ Ае

Овај је Земљопис примљен од нашег Просветног Савета за школски учебник,

те с тога је штампан и издат од државне.

штампарије, и препсручен је учитељима, да га у школама употребљују. За то баш, што је примљен од Просветног Савета и препоручен за учебник, треба да се прегледа и нарочито учитељима прикаже. Ја сам се примио тог посла и ево отпочињем та. ;

[. Распоред материјала. За сваку књигу у опште, а учебнике нарочито, много значи, ако је грађа добро распоређена. У овој књизи примећује се одмах и јасно, да поједини одељци код сваког окр. нису баш

јасно одељени. Писац говорећи о плани-

нама говори у исто време ио равницама, па чак и о рекама, помињући ту њихове изворе. Овакав распоред материјала неваља, не само за то, што треба да се одвоје ти одељци за себе, пошто су то две и три са свим различне ствари, — него још и за то, што се тада од једном каже велика количина имена, те деца неће знати које је планина, које река, а које равница, те ће тако услед тога настати нека општа збрка.

Из прегледаног материјала види се. да је писац прво казивао друмове, па тек после, млого доцније, о местима у која се иде тим друмовима. Ја сам много мислио не бил се сетио какви ли суто разлози могли руководити писца да ово учини, па се не могох сетити, а бога ма сумњам да их и сам писац зна. За бога и обична памет знаће да је

боље радити обратно, јер ће тада бити позната имева места, која везују ти друмови. Овакав распоред не ваља још и за то, што се тада наброје од једном много имена места, а то је оно, што се баш најтеже. памти у земљопису. Многогодишњи предавач и писац земљописа случајно је ово смео с ума. | Мислим да није требало свуд, код сваког округа засебно говорити о оделу и говору; побројавати баш све делове одела свуд; и побројавати свуд где шта рађа. Та је све требало да дође на крају књиге, кад буде говор о-Србији, као јединци, целини државној. Код појединих окр. треба, споменути само где нешто особито добро рађа и негује се; а помињати у сваком окр. кукуруз, конопље, поврће итд., што се сеје по целој Србији — непотребно је.

" Тако исто непотребно је и оно побројавање

појединих комада одела код сваког окр, У осталом тим се и не показује добро разлика у оделу, јер се одело не разликује

·_ само именима, него квалитетом и кројем

одела; местом и начином ношења. Ово истина и неможе се казати у књизи овакој. То треба сам учитељ да зна; но пошто он то не може знати, онда би најбоље било да купи министарство (па после нек наплати из школских каса) од Фотографа за све школе по један егземплар муш. и

жен. зимњег н летњег одела само из оних

крајева, који су преставници у оделу, тј. у којима се одело много разликује. Ово би се могло набавити и растурити оним начином, којим је то учињено са сликама